Pet dana! Alo, bre, pet dana me nije bilo a kompletan haos nastade!

Povratak kući sa odmora mi oduvek budi dvojaka osećanja. Radujem se što ću ponovo usnuti u svom krevetu, što ću videti svoje prijatelje i što ću jesti svoju hranu (gurmanski osetljiva, najveće volem svoje da jedem). Ali, nimalo me ne obraduje prelazak sa čistog kiseonika na smog, prelazak iz četinarske šume u šumu oblakodera, kao ni prelazak sa trave na beton. I to prljav i usijan beton.

Još me više ne raduje napuštanje planinske meditacije i povratak u medijski haos naše Srbijice. Pet dana mi je glavni problem dana bio da li popiti espresso ili tursku kafu, da li šetati po livadi ili po šumi.

Lažem, zapravo. Danas čovek nigde ne može da utekne od estrade, menadžera, privatnika, kvazi-VIP osoba...

Sedim ja tako, pijuckam kaficu i kartam se sa dragom mi gospođa-mamom. Televizor zvrnda, tek da tišinu ne preseca samo zvuk naglog izbacivanja karte na sto (olimpijska disciplina: bacanje-karata-s-ramena). Na Pinku počinje zanosna emisija “Magazin In” kikotave profesorke novinarstva Sanje Marinković. Nekoliko poznatih ličnosti, sa decom i unučićima. Među njima i novinarka Snežana Dakić (udato Mikić), sa četvorogodišnjim ćerkicom Laurom (sad mi na um pade pitanje – kakva je to nova moda davanja stranih imena srpskoj deci?! Danas sve neke Laure, Lune, Une, Mie, Anastazije i ostale Diznijeve princeze...). Preponosna mama-Sneža hvalila se ćerkicom koja je besno štrapacirala po studiJu u ljubičanstvenim papučama na štiklu. Krenulo je sa sevanjem anegdota. Mala Laura, zumirana od strane vešte kamermanske ruke, pokazala je svetu svoj novi ludi friz. Naime, detence se latilo makaza i sebi otfikarilo šiške tako da joj sad na čelu stoji 1.5 cm nečega što se šiškama da nazvati. Veoma kreativno. Urbano, šta više. Mama-Snežana nastavi sa pričom: “Kupili smo, znate, kucu Lauri. I, sad... Laura se igrala sa kucom, a bilo je vreme ručka pa sam joj ja rekla da ide da ruča jer ćemo uprotivnom izbaciti kucu napolje. A ona se na to okrenula i upitala kakve veze ima kuca sa ručkom?!”

Gosti su se nasmejali a ja sam ostala zabezeknuta. I to ne Laurinom ‘intelEgencijom’. Neko mi skoro reče da Laura sa svoje 4 godine šeta i Louis Vuitton torbice. Pitam se na šta li će Laura i devojčice slične njoj ličiti sa 20 godina i kako će se tada ponašati... Bojim se za te klince, znate. Danas se za dobijanje vozačke dozvole moraju proći desetine testova a decu rađa ko god hoće i može...

Usput, na toj planini se održavao i neki seminar. Hotel je bio pun tipova u loše skrojenim odelima (princip: pokojnik je bio malo veći) i žena koje su u 9h ujutru bile na desetocentimetarskim štiklama. Nisam ni morala da pitam kakav je to seminar u pitanju, na prvi pogled sve je bilo jasno. Fakultet za menadžere i DIREKTORE.

“Dobar dan, šta ste Vi po obrazovanju?”

“Ja?! Ja sam diplomirani direktor!”

Živeo moj državni fakultet, ja da vam kažem, pa makar ga ja guslala narednih deset godina.

U tih pet dana se stvarno mnogo toga desilo. Predsednik Srbije izrazio želju da usvoji sakato kuče. Nevaspitani bahati reperi se brecaju na starije i uglednije ljude preteći im da će im “ulomiti” glavu. Političari lete iz stranke u stranku, kao ptice selice. U Skupštini Srbije uhapšena prostitutka (u februaru, doduše, ali je sada to procurelo). Monahu je oduzeta vučica. Filološki fakultet terorišu gramofonske ploče dece opasnih tipova. Beograd okupiraju provincijalci bez ijedne sive ćelije.

Ima li tome kraja!?