Dragi Orlovi,
kako bismo mi Srbi to rekli - j****a...

Znate i sami kakav smo narod. Zeznete prvu utakmicu, pobedimo drugu.
U slučaju poraza, greška je vaša. U slučaju pobede, svi smo pobedili.
Tako je uvek bilo, tako će i biti.

Kad izgubite (vi, ne mi) - ima da vas polivamo kofama fekalija, takav smo narod. Šta sad?! Pa, igrate za tu Srbiju, znate kakvi smo! Svako bi od vas trčao bolje, naše babe bi davale golove sa pola terena a dede bi verovatno bolje branile od vas. Pričali smo da vas zovu Orlovi jer besciljno mlatarate rukama. Prizivali smo viklere na vaše kose... Svašta je izgovoreno.

Ali kad pobedimo (svi mi)... Kad pobedimo, Srbija plače od sreće. Kad pobedimo, svi izvade iz štekova one petarde od pre tri nove godine i pobacaju i na svoj sopstveni auto (pod parolom "Ko ga je*e, pobedismo Švabe!"). Kad pobedimo, sve vas majke za zetove žele i svi vas Srbi za sinove prisvajaju.

To je cena igranja za Srbiju.
I, svesni smo da nam vi na tome ne zamerate.
Jer, i kada vas pljujemo i kada vas ljubimo, mi smo svim srcem uz vas.

Zato, izvinite za sve one teške i ružne reči posle utakmice sa Ganom, ali verujem da ovo vrištanje sa ulica i ova sreća cele Srbije sve to potire.

Živi vi nama bili!


PS. - Što reče Madame Fanny La Fan: "Germans, I spit on zem"