Morala sam ovo da napišem.
Morala sam.
Podstakli ste me VI i Vaše priče o depresijama, tugama, nesrećnim ljubavima i neuspesima na fakultetu.

Sebični ste. Grozno sebični.


Zamoliću Vas da stanete pred ogledalo.
Pogledajte se.
Živi ste i zdravi ste (čim ovo čitate i gubite vreme po netu, kapiram da niste preterano zabrinuti za svoje zdravstveno stanje). Sad razmislite koliko ljudi nema tu sreću. Koliko ljudi nema sreću da stane na svoje noge?! Koliko ljudi zna da neće doživeti sledeću novu godinu?! Koliko ljudi truli po bolnicama, čekajući trenutak smrti koja će za njih predstavljati slobodu?! Koliko ljudi je tako strašno bolesno, a koliko njih je jače od svih vas?!

Pogledajte kroz prozor, vidite li onu malu devojčicu koja radosno skakuće pored svog psa?!
Koliko ljudi nema tu sreću da vidi?!
Koliko ljudi ceo život provede u tami?!

Vratite se sad za računar. Drmnite YouTube i pustite svoju omiljenu pesmu.
Zavalite se i slušajte. Nesvesno pevušite reči pesme...
Koliko ljudi nema tu sreću da čuje i kaže?!
Koliko ljudi život provede u tišini, onemogućeno da Vam kaže kako ste sebični?!



Smetaju Vam roditelji?!
Svađate se sa ocem i sa majkom. Oni Vas ne razumeju. Ne znaju oni kako je to biti tinejdžer ili šta već?!
Da, kako da ne...
Pogledajte oko sebe, svevideći slepci.
Haj'te, čikam Vas - recite tako sebično prvom siročetu na koje naiđete, recite mu da Vas iritiraju roditelji.



Pali ste ispit?! Depresivni ste zbog fakulteta (ili škole)?!
Znate li koliko Vaših vršnjaka nema priliku da uči i da studira?! Koliko njih mora da radi najteže poslove, sa bi opstalo na ovoj planeti!?



Nema sreće u ljubavi?! Voljeni Vas ne voli ili Vas je ostavio posle dugotrajne veze od dve i po sedmice?! Gubite veru u ljubav!?
Znate li koliko je ljudi IZGUBILO svoje voljene?! Koliko ljudi je videlo beživotno telo svoje ljubavi ali su ipak smogli snage da nastave dalje i da nekoga ponovo zavole?!



A tek VI! Vi koji zbog svojih grešaka, zbog svoje gluposti ubijate male živote koje ste sami stvorili! Vi, koji zbog jedne pijane noći ili nepromišljenih postupaka UBIJATE! Vi ste depresivni, a nemate ni trunke saosećanja prema roditeljima koji su možda juče sahranili svoje jedino dete?! Vi ste depresivni, vi koji ubijate svoju decu, dok toliki broj ljudi ne može da rodi?!






Sebičnost čovečanstva je na visokom nivou.
Kapetane, bojim se da brod tone.
Duboko.
Dublje nego ikad.


Ukoliko ne shvatite (što pre) da je život prolazna stvar i ukoliko se ne opustite i ne prepustite, potonućete na dno.
A svi znamo šta je na dnu.
Blato.