Зашто бежимо од Србије?
Зашто радије гледамо преко граница?
Зашто нам је туђа трава зеленија?
Зашто не примећујемо наше лепоте?

Хајде, незнанче, зажмури и узми ме за руку.
Хајде, дозволи ми да те поведем, да ти покажем.

Идемо...

Идемо прво до оног прекрасног сипара на Проклетијама, изнад дома у Грбаји. Онда ћемо се спустити до самог дома и, у хладу те прекрасне куће, лежаћемо у трави и гледати игру облака изнад Волушнице и Попадије.

Отићићемо онда на Тару. Са видиковца ћемо гледати прелепу Дрину. Видећемо брану. Видећемо, ако будемо имали среће, трагове медведа у снегу.

Хајдемо сад до Горњег Адровца. Верујем да за то село ниси никад ни чуо! Ту ћеш видети цркву Св. Тројице, коју је подигла мајка чувеног пуковника Рајевског, илити Вронског. Ако, пак, за њега ниси чуо, пратиоче мој... јој!

Прошетај преко Моста Љубави у Врњачкој бањи. Погледај сваки од тих слатких катанчића, узми мрву љубави са сваког од њих...

Сада ћемо брзо отрчати на Фрушку Гору. Видећемо свете српске манастире - Мала и Велика Ремета, Ковиљ, Крушедол, Гргетег, Хопово, Врдник, Јазак, Беочин... Бацићемо поглед на богате винограде.
У Сремској Каменици ћемо обићи кућу Чика-Јове Змаја, где ћемо сазнати да је он једина особа са којом се Никола Тесла руковао без својих чувених белих платнених рукавица! Онда ћемо отићи до Сремских Карловаца, ручаћемо изнад реке и после ручка попити бермет, и то бермет породице Дулка.

Идемо сада на Хомоље. Видећеш прекрасне пећинске украсе у Церемошњи. Вадићемо злато из Пека у Кучеву. Јешћемо мамаљугу... Онда ћемо отићи до Доњег Милановца, до Лепенског Вира. Па ћемо да одемо до Голупца, кроз Ђердапску клисуру, па до Великог Градишта и Сребрног језера.

Видети Царску бару...

Идемо до Винче, па до Гамзиграда... Ђавоља варош па Виминацијум. Трајанова табла и мост. Етно село "Сирогојно"...

Идемо до "Покајнице" Вујице Вулићевића. Онда до Тршића, да видимо Вукову кућу.

Хајде, хајде сада да идемо до Палића - да видиш онај прелепи зоолошки врт. Свратићемо и до Суботице, да видиш ону дивну Градску кућу!
Или, идемо до Новог Сада, да са Петроварадина гледамо Дунав, па онда да обиђемо лавиринт испод старих зидина.

Гре'ота је да не обиђемо чувени Пуковац, покрај Ниша. Дивљи, дивљи запад у сред Србије! Мештани овог села нису платили струју 15 година. Сваки пут када се радник дистрибуције попне на бандеру да селу исече струју, мештани за бандеру вежу шарпланинца. Познати су и по томе што доводе свештеника на утакмице свог локалног клуба - да стоји са све кандилом поред свеже припремљене раке за судију, покрај аут линије... ;)

Одосмо сад до Тополе и Опленца. Видећемо тамо Краљеве винограде, вински подрум пун прашњавих флаша чаробног напитка и цркву Св. Ђорђа.

Идемо да се корацима лаким као перо попнемо на врх Сувобора, па да се стровалимо у ону предивну ливаду пуну пољског цвећа и мирисне траве.

Треба видети русаље уочи празника Свете Тројице.

А да одемо сад до Лелића? Да целивамо мошти Св. Владике Николаја? Да се помолимо пред танким пламеном тамне воштане свеће док нам у главама одзвања Његова Небеска литургија: "Нису Срби кано што су били. Лошији су него пред Косовом, На зло су се свако измјенили. Ти им даде земљу и слободу, Ти им даде славу и побједу, и државу већу Душанове, ал' даром се твојим погордише, Од Тебе се лицем окренуше."

Успентрајмо се до Стражилова. Ту на секунд занеми а онда тихо изговори: "Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадашњи рају, - Ја сад морам другом ићи крају!"

На брзину отиђимо до Рајца, али ноћОм... Да видиш колико има свитаца на рајачким ливадама...

Да свратимо до лепог Врања, да видимо Хамам, Пашин конак, Бели мост и чесму Ђеренку, па да увече уз звуке Врањанске свите заволиш неку лепу Врањанку.

Чекају нас Ваљево, Бранковина, Петница, Дворци Дунђерског, Пирот, Неготин, Љубичевска ергела, тврђава Борач, Перућац...

Зову нас Стара планина, Мокра гора, Борачки крш, војвођански салаши (на којима се и сад добро једе), српски Сибир у Тутину, Терзића Авлија, Златарско језеро, водопад Прскало, река Година, Дојкинци, Гоч, Трем, Рудник, Орашац, Каленић, етно село Лепеница...

Можемо да одемо и до манастира Војловица, да на његовој јужној страни видимо стари гроб са темпларским крстом. Кад смо већ ту, хајдемо до Панчева - да купимо 'леба у пекари "Партизан"!

Мораш, незнанче, једну ноћ провести у лалинском кревету, под перинама, у хладу дебелих зидова старе војвођанске куће. То су, кажу, најлепши снови.

Кажу још да ниси видео Србију како треба ако ниси уз неке тамбураше и шприцер дочекао зору - пробај и то!

Радан планина те зове да се поиграте гравитацијом па да твој паркирани аутомобил крене сам узбрдо...

Сад идемо до Алексинца - тамо ћемо попушити лулу мира са Алексинчанима Индијанског порекла.


Хајдемо до Крушевца! До прелепе цркве Лазарице!
Обиђимо Краљево и црвенкасту Жичу!

Попнимо се на Копаоник! Удахнимо пуним плућима, поједимо по шаку свежих боровница и спустимо се брзо доле! Идемо у Нови Пазар, до Петрове цркве!



Обиђимо Мораву, Тису, Ибар, Ресаву, Дунав и Саву, Тамиш, Дрину, Нишаву, Лим, Млаву, Колубару, Гружу и Ђетињу...
Обиђимо Овчарско-кабларске манастире, обиђимо Ђурђеве Ступове, Јошаницу, Каленић, Липовац, Манасију, Нимник, Радовашницу, Рачу, Троношу, Студеницу, Ћелије и Фенек...
Обиђимо остатке Хисар Алаџе, Атанаса, Бигир Делена, Вршачке куле, Голупца, Ждрела, Кормана, Маглича, Неродимља, Ресаве, Раванице, Ужица и Тодорове куле...
Обиђимо Рисовачу, Ресавску и Стопића пећину...


Обиђи Србију.
Обиђи све ово.
Ако свако ово место посетиш и после тога ти се Србија и Срби не свиде...

Онда, иди, иди даље.
Нисмо сви свему дорасли, што рече мој пријатељ.