tag:blogger.com,1999:blog-87024810401859777562011-07-08T16:13:39.636+02:00Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.comBlogger371100tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-91144740378066576832010-09-01T14:57:00.002+02:002010-09-01T14:59:55.044+02:00Od sada nas pratite na:<br /><br /><a href="www.blogjob.from.rs">www.blogjob.from.rs</a><br /><br /><br />Tekstove ovde nećemo brisati i proveravaćemo vaše komentare, ali se svi novi tekstovi od sada postavljaju na From.rs...<br /><br />Ostanite uz nas i tamo! :)<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-9114474037806657683?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-13724697066966614842010-08-29T16:53:00.001+02:002010-08-29T16:55:58.434+02:00Dragi moji,<br /><br />Blogjob se najverovatnije uskoro seli na drugu adresu.<br />Proveravajte povremeno, javljaćemo vam gde smo.<br /><br />Uživajte i hvala vam što ste uz nas.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-1372469706696661484?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-32617583500567538922010-08-20T14:38:00.001+02:002010-08-20T14:52:15.030+02:00Зашто бежимо од Србије?<br />Зашто радије гледамо преко граница?<br />Зашто нам је туђа трава зеленија?<br />Зашто не примећујемо наше лепоте?<br /><br />Хајде, незнанче, зажмури и узми ме за руку.<br />Хајде, дозволи ми да те поведем, да ти покажем.<br /><br />Идемо...<br /><br />Идемо прво до оног прекрасног сипара на Проклетијама, изнад дома у Грбаји. Онда ћемо се спустити до самог дома и, у хладу те прекрасне куће, лежаћемо у трави и гледати игру облака изнад Волушнице и Попадије.<br /><br />Отићићемо онда на Тару. Са видиковца ћемо гледати прелепу Дрину. Видећемо брану. Видећемо, ако будемо имали среће, трагове медведа у снегу.<br /><br />Хајдемо сад до Горњег Адровца. Верујем да за то село ниси никад ни чуо! Ту ћеш видети цркву Св. Тројице, коју је подигла мајка чувеног пуковника Рајевског, илити Вронског. Ако, пак, за њега ниси чуо, пратиоче мој... јој!<br /><br />Прошетај преко Моста Љубави у Врњачкој бањи. Погледај сваки од тих слатких катанчића, узми мрву љубави са сваког од њих...<br /><br />Сада ћемо брзо отрчати на Фрушку Гору. Видећемо свете српске манастире - Мала и Велика Ремета, Ковиљ, Крушедол, Гргетег, Хопово, Врдник, Јазак, Беочин... Бацићемо поглед на богате винограде.<br />У Сремској Каменици ћемо обићи кућу Чика-Јове Змаја, где ћемо сазнати да је он једина особа са којом се Никола Тесла руковао без својих чувених белих платнених рукавица! Онда ћемо отићи до Сремских Карловаца, ручаћемо изнад реке и после ручка попити бермет, и то бермет породице Дулка.<br /><br />Идемо сада на Хомоље. Видећеш прекрасне пећинске украсе у Церемошњи. Вадићемо злато из Пека у Кучеву. Јешћемо мамаљугу... Онда ћемо отићи до Доњег Милановца, до Лепенског Вира. Па ћемо да одемо до Голупца, кроз Ђердапску клисуру, па до Великог Градишта и Сребрног језера.<br /><br />Видети Царску бару...<br /><br />Идемо до Винче, па до Гамзиграда... Ђавоља варош па Виминацијум. Трајанова табла и мост. Етно село "Сирогојно"...<br /><br />Идемо до "Покајнице" Вујице Вулићевића. Онда до Тршића, да видимо Вукову кућу.<br /><br />Хајде, хајде сада да идемо до Палића - да видиш онај прелепи зоолошки врт. Свратићемо и до Суботице, да видиш ону дивну Градску кућу!<br />Или, идемо до Новог Сада, да са Петроварадина гледамо Дунав, па онда да обиђемо лавиринт испод старих зидина.<br /><br />Гре'ота је да не обиђемо чувени Пуковац, покрај Ниша. Дивљи, дивљи запад у сред Србије! Мештани овог села нису платили струју 15 година. Сваки пут када се радник дистрибуције попне на бандеру да селу исече струју, мештани за бандеру вежу шарпланинца. Познати су и по томе што доводе свештеника на утакмице свог локалног клуба - да стоји са све кандилом поред свеже припремљене раке за судију, покрај аут линије... ;)<br /><br />Одосмо сад до Тополе и Опленца. Видећемо тамо Краљеве винограде, вински подрум пун прашњавих флаша чаробног напитка и цркву Св. Ђорђа.<br /><br />Идемо да се корацима лаким као перо попнемо на врх Сувобора, па да се стровалимо у ону предивну ливаду пуну пољског цвећа и мирисне траве.<br /><br />Треба видети русаље уочи празника Свете Тројице.<br /><br />А да одемо сад до Лелића? Да целивамо мошти Св. Владике Николаја? Да се помолимо пред танким пламеном тамне воштане свеће док нам у главама одзвања Његова Небеска литургија: "Нису Срби кано што су били. Лошији су него пред Косовом, На зло су се свако измјенили. Ти им даде земљу и слободу, Ти им даде славу и побједу, и државу већу Душанове, ал' даром се твојим погордише, Од Тебе се лицем окренуше."<br /><br />Успентрајмо се до Стражилова. Ту на секунд занеми а онда тихо изговори: "Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадашњи рају, - Ја сад морам другом ићи крају!"<br /><br />На брзину отиђимо до Рајца, али ноћОм... Да видиш колико има свитаца на рајачким ливадама...<br /><br />Да свратимо до лепог Врања, да видимо Хамам, Пашин конак, Бели мост и чесму Ђеренку, па да увече уз звуке Врањанске свите заволиш неку лепу Врањанку.<br /><br />Чекају нас Ваљево, Бранковина, Петница, Дворци Дунђерског, Пирот, Неготин, Љубичевска ергела, тврђава Борач, Перућац...<br /><br />Зову нас Стара планина, Мокра гора, Борачки крш, војвођански салаши (на којима се и сад добро једе), српски Сибир у Тутину, Терзића Авлија, Златарско језеро, водопад Прскало, река Година, Дојкинци, Гоч, Трем, Рудник, Орашац, Каленић, етно село Лепеница...<br /><br />Можемо да одемо и до манастира Војловица, да на његовој јужној страни видимо стари гроб са темпларским крстом. Кад смо већ ту, хајдемо до Панчева - да купимо 'леба у пекари "Партизан"!<br /><br />Мораш, незнанче, једну ноћ провести у лалинском кревету, под перинама, у хладу дебелих зидова старе војвођанске куће. То су, кажу, најлепши снови.<br /><br />Кажу још да ниси видео Србију како треба ако ниси уз неке тамбураше и шприцер дочекао зору - пробај и то!<br /><br />Радан планина те зове да се поиграте гравитацијом па да твој паркирани аутомобил крене сам узбрдо...<br /><br />Сад идемо до Алексинца - тамо ћемо попушити лулу мира са Алексинчанима Индијанског порекла.<br /><br /><br />Хајдемо до Крушевца! До прелепе цркве Лазарице!<br />Обиђимо Краљево и црвенкасту Жичу!<br /><br />Попнимо се на Копаоник! Удахнимо пуним плућима, поједимо по шаку свежих боровница и спустимо се брзо доле! Идемо у Нови Пазар, до Петрове цркве!<br /><br /><br /><br />Обиђимо Мораву, Тису, Ибар, Ресаву, Дунав и Саву, Тамиш, Дрину, Нишаву, Лим, Млаву, Колубару, Гружу и Ђетињу...<br />Обиђимо Овчарско-кабларске манастире, обиђимо Ђурђеве Ступове, Јошаницу, Каленић, Липовац, Манасију, Нимник, Радовашницу, Рачу, Троношу, Студеницу, Ћелије и Фенек...<br />Обиђимо остатке Хисар Алаџе, Атанаса, Бигир Делена, Вршачке куле, Голупца, Ждрела, Кормана, Маглича, Неродимља, Ресаве, Раванице, Ужица и Тодорове куле...<br />Обиђимо Рисовачу, Ресавску и Стопића пећину...<br /><br /><br />Обиђи Србију.<br />Обиђи све ово.<br />Ако свако ово место посетиш и после тога ти се Србија и Срби не свиде...<br /><br />Онда, иди, иди даље.<br />Нисмо сви свему дорасли, што рече мој пријатељ.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-3261758350056753892?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-111346701252915242010-08-12T20:07:00.000+02:002010-08-12T20:08:32.260+02:00<p style="text-align: justify;">Zašto li su žene toliko tužne, ljute i, naizgled, neshvaćene?</p><p style="text-align: justify;">Zašto ne mogu da shvate da su povlašćene?</p><p style="text-align: justify;">Bore se za neku vajnu ravnopravnost, tako što će nosati akten tašne i poslovna odela i tako što neće znati omiljenu uspavanku svog deteta.</p><p style="text-align: justify;">Bore se za sebe, da ostvare svoju ličnost, tako što će spavati sa tim i tim važnim likom, podariće mu možda čak i cvet svoje mladosti, a da u tome neće uživati. Prosto, tako moraju, jer će preko njegovog kreveta one postati Neko.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Te žene, čak i kada imaju svega 12 godina, bore se da budu žene. Svađaju se sa mamama i tatama da bi ofarbale jedan pramen u plavo, ako već ne smeju celu kosu. Jure da se prve u odeljenju poljube sa dečakom iz drugog odeljenja. Ponosno nosaju mini suknje i mali malečki wonderbra po osnovnim školama... žvaću žvakaće gume razjapljenih vilica i bezobrazno se smeškaju svakom muškarcu, da bi dokazale sebi da su žene.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">I te žene sa 14-15 godina izgube nevinost, sa nekim navijačem ili tako nekim opakim likom. Odazivaju se na NafuranaMala i SwatkaMawa, nose air max i plitke farmerice... Već su promenile 150 boja kose i na očima drže sočiva u boji.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Ako upišu fakultete one spavaju sa profesorima zbog više (ili prolazne) ocene. Tada, tobože nevino i naivno, stiskaju mišicama grudi da im dekolte izgleda dublje dok odgovaraju pred katedrom.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Završe one fakultete pa se zaposle, pa krenu da jurcaju... Posao ovaj, posao onaj, fol produženo radno vreme – za posebne tet-a-tet sastanke sa šefom. Tako se lagano napreduje u životu i poslu, kao.</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">One će se, ne sumnjajte, bogato udati za neke 'sposobne momke'... možda im, ako nekoliko meseci budu zaludne, čak rode i decu. Ta će deca imati bajan život. Sigurno! Neće biti sigurni do neke pete-šeste godine života kako im mama i tata izgledaju, jer se oni bave karijerama... Roditelji neće znati čime njihovo dete voli da se igra, šta voli da jede, kada je prohodalo, kada je progovorilo...</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Onda će ta žena (valjda zbog te prerane želje za ženiranjem) naglo ostariti. Pojaviće joj se bore i prve sede vlasi. Koža na vratu će se opustiti, ispod očiju će se pojaviti kesice, a i minđuše će nekako nakaradno visiti sa otegljenih ušiju. Žena će biti tužna, što zbog svog izgleda, što zbog činjenice da je 'sposobni' muž vara sa troduplo mađom oblajhanom cicom u air max patikama i plitkim šorcićima, što zbog činjenice da dete ne razgovara sa njom i/ili se drogira i/ili je postalo kriminalac (nepotrebno precrtati).</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Zašto ta žena ne može da odrasta polako, kako treba?</p><p style="text-align: justify;">Zašto ta žena ne može da nađe onog Pravog, sa kojim će uživati u bezbrojnim poljupcima, nežnim zagrljajima i najlepšim momentima svog života?</p><p style="text-align: justify;">Zašto ta žena ne može da uživa u činjenici da može da rađa?! Zašto se to danas toliko omalovažava?! Kao da je rađanje nešto, tako, ofrlje, bez veze, usputno. Kao da to nije najčudesniji čin u ženinom životu?! Kao da nisu žene rađale genije poput Ajnštajna ili Mocarta, nego su se, valjda, stvorili sami od sebe?!</p><p style="text-align: justify;">Zašto ta žena ne ume da uživa u svojoj porodici, već joj je karijera važnija?! Zar može išta biti važnije od prvog detetovog koraka ili od popodnevne kafe popijene u muževljevom zagrljaju?!</p><p style="text-align: justify;">Zašto, na kraju krajeva, ta žena ne ume da se ponosi svojim borama i sedom kosom?! Zar nije predivno biti svestan kroz šta se sve prošlo i koliko se godina iskustva, i lepih i loših (jer i iz njih se uči), skupilo?!</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Kada će (da li će ikada) žene shvatiti koliko su blagoslovene i uzvišene upravo time što su žene?</p><p style="text-align: justify;">Da li će ikada prestati da kukaju kako nema ravnopravnosti, da li će prestati da se ponašaju kao žene a da još ne znaju ni šta znači biti žena?</p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><br /></p><p style="text-align: justify;">Zašto je ovo vreme ovako komplikovano?!</p><p style="text-align: justify;">Zašto se ja nisam rodila nekih pedesetak godina ranije?!</p><p style="text-align: justify;">Njah.</p><p style="text-align: justify;"></p><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-11134670125291524?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-31861818985606048022010-08-10T19:02:00.004+02:002010-08-10T19:05:49.711+02:00<meta equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"><meta name="ProgId" content="Word.Document"><meta name="Generator" content="Microsoft Word 11"><meta name="Originator" content="Microsoft Word 11"><link rel="File-List" href="file:///C:%5CDOCUME%7E1%5CAML%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml"><!--[if gte mso 9]><xml> <w:worddocument> <w:view>Normal</w:View> <w:zoom>0</w:Zoom> <w:punctuationkerning/> <w:validateagainstschemas/> <w:saveifxmlinvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:ignoremixedcontent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:alwaysshowplaceholdertext>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:compatibility> <w:breakwrappedtables/> <w:snaptogridincell/> <w:wraptextwithpunct/> <w:useasianbreakrules/> <w:dontgrowautofit/> <w:usefelayout/> </w:Compatibility> <w:browserlevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:latentstyles deflockedstate="false" latentstylecount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--><style> <!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Batang; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-alt:바탕; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} @font-face {font-family:"\@Batang"; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0cm; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang;} @page Section1 {size:612.0pt 792.0pt; margin:72.0pt 90.0pt 72.0pt 90.0pt; mso-header-margin:36.0pt; mso-footer-margin:36.0pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} --> </style><!--[if gte mso 10]> <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <![endif]--> <p class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 36pt;" align="center"><b style=""><u><span style="font-size:14pt;"></span></u></b> <br /><!--[endif]--></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;">Sinoć (09.08.2010. godine) na TV Košava prikazana je emisija "Ćirilica" koju vodi naš čuveni novinar Milomir Marić. Ovaj put, čini mi se, emisija je bila zanimljivija no ikada. A zašto?! Zato što se Marić potrudio da pozove tri potpuno drugačija i suprotstavljena gosta, ali tri gosta sa mozgovima. Bili su to – Miša Vacić (portparol SNP 1389), Predrag Azdejković (aktivista Socijaldemokratske omladine i jedan od osnivača Queeria centra) i Ratibor Trivunac (član Anarho-sindikalističke inicijative).</p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;">Sednem ti ja pred televizor, sa kompletnom opremom – kiiiikiriki, semenke, sokovi razni, daljinac od TV-a, daljinac od klime... Samo mi je vuvuzela falila. Sedim ja, napeto očekujem okršaj kod Marića, kad ono... I nije mi žao što su mi omanula očekivanja. Nije nikako.</p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;">Tri mlada mozga (i Marićev stariji) učestvovala su u civilizovanoj diskusiji. Inteligentni, fini, nasmejani ali oštri, vodili su razgovore znajući da se ne slažu jedan sa drugim (i sa trećim) ama baš ni u čemu, ali su to davali do znanja normalnim diskusijama.</p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="IT">Mladi Vacić skoncentrisano vodi svoju priču – nikako u Evropsku Uniju, nikako u NATO, nikako nikome dozvoliti da gazi Srbiju i Srbe... Sa ponosom svako malo podiže desnu ruku na kojoj je crna brojanica i sa još većim ponosom ističe da je on jedan od onih retkih mladih Srba koji je imao priliku da proputuje i živi u Evropskoj Uniji i da kaže da je Srbija od toga bolja. Da Srbiji to ne treba. Da Srbiji treba Srbija, da Srbiji trebaju Srbi.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="IT">Mladi Azdejković, za koga članovi Stormfronta ističu da je pederska nakaza, skot, izrod i sitna pederska vaška</span><span style="" lang="SR">, svojim nemuževnim glasom je pričao o tome kako mu na nerve ide guranje gej parade u prvi plan dok se narod gazi i nema hleba da jede. Peđa Azdejković je rekao kako je on Srbin u inostranstvu a peder u Srbiji i kako ni on nije za ulazak u NATO i EU. Usput je rekao kako je do sada imao 30 seksualnih partnera, što stranaca, što iz Srbije. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Mladi Trivunac je grmeo (stasom i glasom) o tome kako Srbijom vladaju tajkuni i gazde i kako je to nedopustivo. Pričao je o svom boravku u zatvoru (optužen za međunarodni terorizam, zbog bacanja flaše benzina na ambasadu Grčke), o svom imidžu i o složnosti grčkog naroda u tamošnjim demonstracijama... <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Mladi Vacić, mladi Azdejković, mladi Trivunac... Slobodno mogu da kažem da u ta tri mlada čoveka vidim Srbiju i to onu Srbiju koja mi se dopada. Vidim tri mlada muškarca spremna da argumentovano iznesu svoje stavove, da se sukobe finim rečima i da elegantno razgovaraju. Vidim Srbiju koja poštuje druge, ali i sebe. Vidim Srbiju koja ume da se smeši ali ume i da zagrmi. Vidim mladu Srbiju, željnu svog napretka, bez kačenja za bilo čije spoljne uticaje. Vidim anarhistu koji podržava homoseksualca čiji se stavovi poklapaju sa stavom nacionaliste koji ne želi da se fizički obračuna ni sa jednim od ove dvojice, već samo želi dobro za svoj narod.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Ali... Uvek postoji to neko ’ali’, spremno da zabiberi stvar i da zagorča život.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Šta je onda problem?! <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Zašto ta tri mlada čoveka NISU Srbija?! <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Zašto Srbijom vladaju ostareli (i prestareli) ljudi u modernim odelima i sa kupljenim diplomama, koji su sposobni samo da se svađaju i mire (ako dobiju dovoljno veliku svotu novca)?! <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Zašto ne sednu lepo i ne skapiraju da je njihovo vreme prošlo i ne prepuste zemlju u ruke mladih i pametnijih?!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Zašto?!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Zato što nekome tako očigledno više odgovara.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">I tako... <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Dok trpimo ko-zna-koje-po-redu poskupljenje benzina i hleba, nestašicu mleka, skakanje-padanje evra i dinara, nagvaždanja inteligentnih nam političara o tome kako će nam jednog dana sigurno biti bolje, izgleda da nam ne ostaje ništa drugo nego da uzmemo daljinski upravljač u šake, pa da puštamo ovu Ćirilicu iznova i iznova, dok neko nešto ne nauči. Mi ili naši političari.<o:p></o:p></span></p> <div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-3186181898560604802?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-47143632866082087502010-08-04T10:58:00.003+02:002010-08-04T11:12:46.921+02:00<meta equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"><meta name="ProgId" content="Word.Document"><meta name="Generator" content="Microsoft Word 11"><meta name="Originator" content="Microsoft Word 11"><link rel="File-List" href="file:///C:%5CDOCUME%7E1%5CAML%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml"><!--[if gte mso 9]><xml> <w:worddocument> <w:view>Normal</w:View> <w:zoom>0</w:Zoom> <w:punctuationkerning/> <w:validateagainstschemas/> <w:saveifxmlinvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:ignoremixedcontent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:alwaysshowplaceholdertext>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:compatibility> <w:breakwrappedtables/> <w:snaptogridincell/> <w:wraptextwithpunct/> <w:useasianbreakrules/> <w:dontgrowautofit/> <w:usefelayout/> </w:Compatibility> <w:browserlevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:latentstyles deflockedstate="false" latentstylecount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--><style> <!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} @font-face {font-family:Batang; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-alt:바탕; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} @font-face {font-family:"\@Batang"; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0cm; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang;} @page Section1 {size:612.0pt 792.0pt; margin:72.0pt 90.0pt 72.0pt 90.0pt; mso-header-margin:36.0pt; mso-footer-margin:36.0pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} --> </style><!--[if gte mso 10]> <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <![endif]--> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Nije me bilo dugo, znam, znam, kriva sam. Nek’ kamen baci onaj koji greh nije počinio... I mi blogeri dušu </span><span style="" lang="SR">imamo</span><span style="" lang="SR">, moramo ponekad i mi da odmorimo. Ne znate vi kako je to kad ste preosetljivi na dešavanja u svetu, mozak vas zaboli u jednom trenutku i prosto MORATE da odmori</span><span style="" lang="SR">te. Tako je mene jaaaako zaboleo... ovaj... mozak, pa sam išla da odmorim. Ono, sunce, more, plaža, bazen, pesak, ležaljke, kupaći kostimi, kokteli, kartanje, šetanje, fotkanje... sve to tako blagotvorno deluje, ja reči nemam. Ali. Navikli ste već, kod mene uvek ima to neko ’Ali’... <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Bugarska obala je, moram da vam kažem, opako sređena. Nisu to više oni Bugari o kojima su kružile priče kako prepadaju ljude po putevima, otimaju im kola, keš (šmekericu?) i šta sve već ne... Jok. Sada se b’lgarska obala sređuje, a sređuju je mahom Anglizi i Germani. I, super su bugarski hoteli, nema da fali. Svi sve rade, šefica recepcije pomaže u kuhinji, dečko sa bazena menja sijalice </span><span style="" lang="SR">po hodnicima. Vredni, bre, ljudi... Ali gosti... Joj, mila majko!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">U tom hotelu gde sam ja bila, doručak se služi od 8 do 10 ujutru. Ja, znate me, kakav sam ranoranilac, siđem međ’ prvima i odmah se skotrljam dole na ležaljke, da se čvarim na suncu... <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">MEĐUTIM! To ja da vas malo prenem, da ne bude uvek ’Ali’...<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Međutim, tu ti gosti dolaze na glavni plesni podijum! Česi, bato... Česi, Poljaci, Slovaci. Svi ti EUropljani koji su krajem 70-ih prodavali šatore po Jadranu da bi mogli da se vrate u </span><span style="" lang="SR">svoje državice. Svi ti EUropljani koji su poznati po nošenju čarapa i sandala, istovremeno. Oni se već u 7.50h ujutru zatrče na ona staklena vrata od restorana, prilepe nosiće i prave maglene efekte čekajući da glavni baja oT restorana otvori svoje dvore... Prvih nekoliko dana vam je to smešno, a onda počne da vam se gadi. Počne da vam se gadi dok gledate te EU-rob-ljane kako maltene mole pred restoranskim vratima da im neko udeli koru leba. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">A onda, šta rade onda – uđu, pa formiraju red nalik zmijici na starim Nokiama kod dobrih igrača, ono kad se skroz ufura zmija u krug i polako miče ka hrani... Napomena: šveCki sto je u pitanju (ne za Šveđane, već... ma, znate!). Čekaju da jedan sipa paradajz, iako drugi neće jesti paradajz nego (na primer) viršle. Ne pada im na pamet da mogu slobodno da se pomere, obiđu paradajz-čoveka i odu do prokletih viršli! Jok! Nikako! Fuj to kaka, što bi rekao moj bata! Isto tako takođe (da, znam da se tako ne k</span><span style="" lang="SR">aže, naučite već jednom da poznajem pravopis bolje od Milke Canić i da se ZEZAM!), dragi naši EUropljani nisu, čini mi se, kanda upoznati sa poentom švedskog stola. Dakle, za neupućene:<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><i style=""><span style="" lang="SR">Švedski sto, ili bife, je veoma čest način posluživanja hrane prilikom okupljanja gostiju. Najčešće se na samoj levoj ivici stola postavljaju tanjiri, a pribor i salvete na zadnjoj desnoj ivici stola, jer to je poslednje što gost sa stola uzima. Jela se postavljaju s leva na desno logičnim redosledom od predjela do dezerta. Nije ZABRANJENO gostu da se vrati do stola više puta, da više puta sipa neko jelo ili pak da sipa više jela... NIJE ZABRANJENO!! NIJE ZABRANJENO!!<o:p></o:p></span></i></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">E, ovaj deo sa velikim slovima naša braća EU-rob-ljani baš i ne kapiraju. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Oni lepo krenu, pa slažu na tanjir: pileća krilca grilovana, krompir pire, faširane (fašističke! </span><span lang="SR" style="font-family:Wingdings;"><span style="">J</span></span><span style="" lang="SR">) šnicle, paradajz, krastavac... pa sad drugi sprat na istom tanjiru (uputstvo - samo</span><span style="" lang="SR"> tresni preko!): grilovana skuša, jelo od plavog patlidžana, milihbrot, štrudla, lubenica... Ako pažljivo i strpljivo slažeš ovu kulu, možda odozgo uspeš da natandariš i koju kajsiju. Ako ne – ništa, jedi kajsije sutra, NI SLUČAJNO da se nisi vratio... Nekoliko puta mi je malo falilo da ispraznim sadržaj želudca zbog ovih njihovih gastronomskih kreacija. Ogavno...<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">A tek deca!!! Joj, Bogo... Tako nevaspitanu i kmekeljavu decu kod nas retko kad srećem. A njihova deca su, rekla bih, sva takva. Urlaju dugo i glasno, a zbog gluposti tipa: „Tata, kupi mi koka-kolu!“, „Mama, daj mi loptu!“... More, dala bih ti ja, trijespetpoturu, sunce ti bezobrazno! UH!...<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">I, brate mili, nekako su svi ružni ili barem ružnjikavi. Nigde lepog Čeha, nigde lepe Poljakinje, nigde lepe dece... Svi su nekako... sivi. Ili su prosečni ili su ružni. Baš onako soci</span><span style="" lang="SR">jalistički, komunistički sivkasti. Nigde te EU lepote o kojoj svi trube.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Možda su takvi jer sipaju tulumbe preko gulaša?! <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Ili zbog onih čarape-sandale kombinacija?!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Ili su možda takvi jer su naviknuti da mole, da se saginju i povijaju pred svima?!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Što reče onaj stari vic (čitajte ovo sa improvizovanim češkim naglaskom):<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">„Mi Čehe nećemo nikom dozvoliti da nam sere po hlava, mi odmah otvorimo usti! “<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Sve u svemu:<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">Mila moja Srbijo, nigde ti ravne nema, bila ti u EUropi ili samo u Evropi!!!</span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"> <br /></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"> <br /></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR"> <br /></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><span style="" lang="SR">PS. - I, ne, nisam nacista-fašista-klerofašista-kapitalista-komunista-nit bilo koji drugi 'ista', zbog ovog teksta... Samo primećujem, mili moji, samo primećujem... <br /></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"> <br /></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_cerTfnaEn2M/TFksQ0EfRlI/AAAAAAAAABo/sG6qXhSksTc/s1600/Untitled-1.jpg"><img style="display: block; margin: 0px auto 10px; text-align: center; cursor: pointer; width: 320px; height: 218px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_cerTfnaEn2M/TFksQ0EfRlI/AAAAAAAAABo/sG6qXhSksTc/s320/Untitled-1.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5501477087176771154" border="0" /></a></p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 36pt;"> <br /><span style="" lang="SR"><o:p></o:p></span></p> <div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-4714363286608208750?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-45461288408218840802010-07-06T10:42:00.002+02:002010-07-06T10:47:10.817+02:00<span class="Apple-style-span" style="line-height: 14px; font-family:'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif;font-size:11px;"><span class="Apple-style-span" style="font-size:medium;"><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;">Morala sam ovo da napišem.<br />Morala sam.<br />Podstakli ste me VI i Vaše priče o depresijama, tugama, nesrećnim ljubavima i neuspesima na fakultetu.</span></span><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;"><br /><br /></span><big><span class="Apple-style-span" style="font-size:large;"><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;">Sebični ste. Grozno sebični.</span></span></big><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;"><br /><br /><br /></span><span class="Apple-style-span" style="font-size:medium;"><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;">Zamoliću Vas da stanete pred ogledalo.<br />Pogledajte se.<br />Živi ste i zdravi ste (čim ovo čitate i gubite vreme po netu, kapiram da niste preterano zabrinuti za svoje zdravstveno stanje). Sad razmislite koliko ljudi nema tu sreću. Koliko ljudi nema sreću da stane na svoje noge?! Koliko ljudi zna da neće doživeti sledeću novu godinu?! Koliko ljudi truli po bolnicama, čekajući trenutak smrti koja će za njih predstavljati slobodu?! Koliko ljudi je tako strašno bolesno, a koliko njih je jače od svih vas?!<br /><br />Pogledajte kroz prozor, vidite li onu malu devojčicu koja radosno skakuće pored svog psa?!<br />Koliko ljudi nema tu sreću da vidi?!<br />Koliko ljudi ceo život provede u tami?!<br /><br />Vratite se sad za računar. Drmnite YouTube i pustite svoju omiljenu pesmu.<br />Zavalite se i slušajte. Nesvesno pevušite reči pesme...<br />Koliko ljudi nema tu sreću da čuje i kaže?!<br />Koliko ljudi život provede u tišini, onemogućeno da Vam kaže kako ste sebični?!<br /><br /><br /><br />Smetaju Vam roditelji?!<br />Svađate se sa ocem i sa majkom. Oni Vas ne razumeju. Ne znaju oni kako je to biti tinejdžer ili šta već?!<br />Da, kako da ne...<br />Pogledajte oko sebe, svevideći slepci.<br />Haj'te, čikam Vas - recite tako sebično prvom siročetu na koje naiđete, recite mu da Vas iritiraju roditelji.<br /><br /><br /><br />Pali ste ispit?! Depresivni ste zbog fakulteta (ili škole)?!<br />Znate li koliko Vaših vršnjaka nema priliku da uči i da studira?! Koliko njih mora da radi najteže poslove, sa bi opstalo na ovoj planeti!?<br /><br /><br /><br />Nema sreće u ljubavi?! Voljeni Vas ne voli ili Vas je ostavio posle dugotrajne veze od dve i po sedmice?! Gubite veru u ljubav!?<br />Znate li koliko je ljudi IZGUBILO svoje voljene?! Koliko ljudi je videlo beživotno telo svoje ljubavi ali su ipak smogli snage da nastave dalje i da nekoga ponovo zavole?!<br /><br /><br /><br />A tek VI! Vi koji zbog svojih grešaka, zbog svoje gluposti ubijate male živote koje ste sami stvorili! Vi, koji zbog jedne pijane noći ili nepromišljenih postupaka UBIJATE! Vi ste depresivni, a nemate ni trunke saosećanja prema roditeljima koji su možda juče sahranili svoje jedino dete?! Vi ste depresivni, vi koji ubijate svoju decu, dok toliki broj ljudi ne može da rodi?!<br /><br /><br /><br /><br /><br /></span></span><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;"><br /></span><big><span class="Apple-style-span" style="font-size:large;"><span class="Apple-style-span" style="color:#FFFFFF;">Sebičnost čovečanstva je na visokom nivou.<br />Kapetane, bojim se da brod tone.<br />Duboko.<br />Dublje nego ikad.<br /><br /><br />Ukoliko ne shvatite (što pre) da je život prolazna stvar i ukoliko se ne opustite i ne prepustite, potonućete na dno.<br />A svi znamo šta je na dnu.<br />Blato.</span></span></big></span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-4546128840821884080?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-41790947855235756812010-06-18T15:44:00.006+02:002010-06-18T16:29:19.360+02:00<div style="text-align: justify;">Dragi Orlovi,<br />kako bismo mi Srbi to rekli - j****a...<br /><br />Znate i sami kakav smo narod. Zeznete prvu utakmicu, pobedimo drugu.<br />U slučaju poraza, greška je vaša. U slučaju pobede, svi smo pobedili.<br />Tako je uvek bilo, tako će i biti.<br /><br />Kad izgubite (vi, ne mi) - ima da vas polivamo kofama fekalija, takav smo narod. Šta sad?! Pa, igrate za tu Srbiju, znate kakvi smo! Svako bi od vas trčao bolje, naše babe bi davale golove sa pola terena a dede bi verovatno bolje branile od vas. Pričali smo da vas zovu Orlovi jer besciljno mlatarate rukama. Prizivali smo viklere na vaše kose... Svašta je izgovoreno.<br /><br />Ali kad pobedimo (svi mi)... Kad pobedimo, Srbija plače od sreće. Kad pobedimo, svi izvade iz štekova one petarde od pre tri nove godine i pobacaju i na svoj sopstveni auto (pod parolom "Ko ga je*e, pobedismo Švabe!"). Kad pobedimo, sve vas majke za zetove žele i svi vas Srbi za sinove prisvajaju.<br /><br />To je cena igranja za Srbiju.<br />I, svesni smo da nam vi na tome ne zamerate.<br />Jer, i kada vas pljujemo i kada vas ljubimo, mi smo svim srcem uz vas.<br /><br />Zato, izvinite za sve one teške i ružne reči posle utakmice sa Ganom, ali verujem da ovo vrištanje sa ulica i ova sreća cele Srbije sve to potire.<br /><br />Živi vi nama bili!<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://2.bp.blogspot.com/_cerTfnaEn2M/TBt5NpNaicI/AAAAAAAAABg/1dA0CQ1aE3U/s1600/new.jpg"><img style="display: block; margin: 0px auto 10px; text-align: center; cursor: pointer; width: 240px; height: 180px;" src="http://2.bp.blogspot.com/_cerTfnaEn2M/TBt5NpNaicI/AAAAAAAAABg/1dA0CQ1aE3U/s320/new.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5484110246561089986" border="0" /></a><br /><br />PS. - Što reče <b>Madame Fanny La Fan</b>: <i>"Germans, I spit on zem"</i><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://www.marktv.org/aa/images/fanny.jpg"><img style="display: block; margin: 0px auto 10px; text-align: center; cursor: pointer; width: 145px; height: 312px;" src="http://www.marktv.org/aa/images/fanny.jpg" alt="" border="0" /></a></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-4179094785523575681?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-86273126730441497242010-06-06T16:21:00.001+02:002010-06-06T16:23:18.222+02:00<span style="font-style:italic;">[Dragi moji, znam da me ovih dana nema nešto često, ali čim prođe juni družićemo se više. Ovo je samo jedan kratak osvrt na bes od sinoČ. Uživajte.]</span> <br /> <br />Ovu rečenicu slušam od kako znam za sebe. Tata stalno gunđa kad me vidi kako mažem margarin na parče hleba, umesto putera. No, sinoć se desi čudo. Proviđenje. Crni marker pokazao mi je put... <br /> <br />Naime, kao i skoro svaki siroti student, kupih neki margarin u SOS marketu. I?! Šta bi?! Sednem da večeram, gledajući izbacivanje sa Farme na Pinku. Pogled uprt u ekran, uši naćuljene da ništa ne promakne. Automatski otvaram posudu margarina, nožem "ljuštim" onaj površinski sloj i mažem ga preko hleba koji mi je u levoj ruci... Sve automatizovano, kao da sam robot. Uzima se šnita šunkice, stavlja se "ozgo"... Prvi zalogaj. Bogatstvo. Blaženstvo. Nema ništa lepše od svežeg 'leba, ja da ve kažem. Njah... Reklame. Bez veze. Glupi TV samostalno pojačava zvuk tijekom promidžbenog programa. Unezvereno gledam oko sebe, da nađem ono "nadaljinsko sokoćalo". I?! Šta vidim?! <br />Pogledam ispred sebe. Moj margarin. Moj Softi. Vitalov. Žute kutije... Sa CRNOM flekom. Taman htedoh da napadnem majku da joj je neka crna gadost curila po kutiji, onda skapiram da je nemoguće da je bilo šta curilo. Ono je trag od flomastera, markera. Ne budem ja lenja (ionako su reklame u toku), vatica i alkohol i trljaj... Sve se mislim, garant precrtavaju one aditive i sve te neke genetske gadosti što se trpaju u hranu. Ali, ne! Jok! Debeli crni marker je prikrivao sledeći podatak: <br /> <br /> DISTRIBUTER ZA KOSOVO. <br /> <br />Vital je priznao Kosovo. <br /> <br />Pravili smo frku što Malavi, Maldivi i Ujedinjeni Arapski Emirati priznali Kosovo. <br />Proterali smo ambasadore Makedonije i Crne Gore, jer su njihove države priznale Kosovo. <br />Mnogo smo se naljutili na organizatore Eurosonga u Oslu, jer su zamazali mapu Srbije da se ne bi videlo problematično Kosovo (iako su ga oni priznali među prvima). <br />Dragi nam ministar, Jeremiću Vuče, stalno pokazuje svoje vučje zube i preti i tvrdi (znaĆi, tvrdiš, batice) da Srbija nikad neće priznati Kosovo. <br /> <br />I, šta onda bude?! Onda dođe Vital i prizna nezavisno Kosovo. <br /> <br />Bravo, Srbijo! Bravo, srpski političari! <br /> <br />Ko mi sledeći kaže da kupujem domaće proizvode, ima da ga umočim u ovaj margarin, lebac mu ja njegov... Pih. <br /> <br /></span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-8627312673044149724?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-26108282979738082052010-05-28T17:46:00.001+02:002010-05-28T17:52:24.689+02:00<div style="text-align: justify;">Pričah maločas sa jednim poznanikom. Povede se rasprava o muzici, pa o ljudima, pa o alkoholičarima i narkomanima. Reče taj moj poznanik da oni nisu ljudi i da prema njima u njegovom srcu nema ni grama samilosti. Moj um je sada podeljen i ima opaku dilemu.<br /><br />Da su ljudi, ljudi su. Tu dvojbe nema. Mene samo muči to pitanje samilosti. Znam mnoge lečene narkomane i lečene alkoholičare koji su veći ljudi od mnogih "čistunaca" koje poznajem.<br /><br />Alkoholizam i narkomanija su jedni od najvećih problema današnjice.<br />Bolesti.<br />I to, bolesti koje odnose živote, polako ali ubitačno.<br /><br />Ima onih koji su u te probleme upali krajnje nesvesno i potpuno su bespomoćni. Ne mogu bez toga, a žele da se vrate svojim starim životima. Svojim porodicama i prijateljima. Upali su, najčešće, primajući se na priče o lakim i teškim drogama i nisu ni bili svesni kad su sa tih "lakših" prešli na teže.<br />Ima onih koji su u sve to ušli smisleno, pa još uzeli na tome i da zarađuju. Znam za slučaj kada je diler svog brata i svoju rođenu ćerku uveo u svet narkomanije.<br />I jedni i drugi su u tome jer su skloni preterivanju i mnogi od njih su usput i alkoholičari.<br /><br />Ono što je tugobno, što je crno i što ovo društvo sve više uništava je činjenica da je među alkoholičarima i narkomanima sve više mladih, čak i dece. Studije od 24. maja ove godine govore da je najmlađi registrovani zavisnik od droge u Srbiji dečak koji još uvek nije napunio ni 12 godina. Jedno po jedno detinjstvo gube se u Paklu zavisništva.<br />Da li se može reći da to dete od 11 godina nije čovek?! Istina, dete je, ali i deca su ljudi. Setite se, u tim godinama ste se igrali Barbikama i roditelji nisu mogli u kuću da vas uteraju sa fudbalskih i košarkaših terena. Danas se deca klone tih istih terena jer su zasuti špricevima i jer im prilaze čike koje im nude svašta.<br /><br />Uzmimo za primer skorašnje muke stanovnika Karaburme. Pre nekoliko godina je NVO "Veza" otvorila svoju kancelariju u Višnjičkoj ulici u ovom beogradskom naselju. Naime, "Veza", u želji da pomogne narkomanskoj populaciji, otvorila je svoju kancelariju u kojoj zavisnicima dele čiste špriceve. Nekoliko stotina metara dalje nalazi se napuštena udžerica (ulica Čiče Romanijskog 15) u kojoj se narkomani okupljaju. Problem je što se dotična kućica nalazi pedesetak metara od OŠ "Jovan Cvijić", te učenici ove škole mogu neretko videti narkomane kako se teturaju ulicom, viču, vrište i uživaju narkotike.<br /><br />Kome pomoći? Da li je rešenje postavljanje kamera, školskih policajaca i privatnog obezbeđenja u škole?! Ili je rešenje uklanjanje kako tih narkomana tako i kancelarije NVO "Veza" i pomaganje ljudima da se izvuku iz tih problema?!<br /><br /><br /><br /><br /><br />Da danas-sutra vidiš, prijatelju, na ulici urađeno dete u nesvesti, da li bi ga pljunuli i prošli pored njega kao pored turskog groba ili bi se zaustavili, opipali mu puls i pozvali hitnu pomoć?!<br /><br />Da li je on čovek?!<br />Da li si ti čovek?!<br /><br /><br />Mislite o tome.<br /><br /><br /><br />PS. - Ovakve me priče uvek podsete na peti razred OŠ, kada smo držali predavanje o HIV virusu. Momak iz Jazasa nam je pomagao u organizaciji te večeri. Na predavanju je pričao o HIV-u i AIDS-u.... Na kraju je tražio da ga svako od nas zagrli. Minut-dva potom je rekao da je on HIV pozitivan. Nikome od nas nije bilo svejedno (imali smo pri tom 11 godina). Da li smo za to krivi mi ili društvo?! Mislite i o tome. <br /><br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2610828297973808205?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-73498913587203982952010-05-24T12:42:00.003+02:002010-05-24T12:45:35.744+02:00<div style="text-align: justify;">Već smo pričali o standardnim i večitim podelama u srpskom društvu. No, ovih dana se pojavljuje nov sindrom oko koga se dele mišljenja srpske javnosti.<br />U pitanju su sukobi na Farmi (da, gledam Farmu, ne gušite), između Ivana Ivanović (poznatijeg pod imenom Juice) i Miloša Bojanića (poznatijeg pod imenom Bojanić).<br /><br />Mladi Ivanović je izbačen sa imanja u Lisoviću, 'optužen' za seksualno uznemiravanje i zlostavljanje starog folkera. Naime, u noći subotu na nedelju, Ivanović je (pod uticajem alkohola) imao niz sukoba sa Bojanićem. Potpomognut alkoholom i Gagijem Đoganijem (čitaj: Gazmen Đogaj, vlasnik zavidnog nivoa inteligencije), Đus je na Bojanićeve komentare kako je ovaj homoseksualac rešio da pevaču to i dokaže, uhvativši ga za zadnjicu dok je ovaj spavao... Ivan je brzometno oteran sa Farme, a ostali farmeri su osuli paljbu na Bojanića - impresivnim repertoarom psovki (boja, lakova i dezena).<br /><br />Ko su zapravo Ivan Ivanović i Miloš Bojanić?<br /><br />Ivan Ivanović, rođen 1981. u Beogradu, po obrazovanju frizer a po zanimanju muzičar (bavi se hip-hop muzikom). Ivan je na Farmu ušao najviše zbog obećanog honorora od 10.000€ (koji nakon izbacivanja neće dobiti), kojim bi uspeo da se "konačno skrasi i otvori svoj frizerski salon".<br />Ivanović je na Farmi pričao o mnogim svojim dogodovštinama, iz kojih se dalo videti da se iza maske 'opakog krimosa' krije mladić jakih emocija i pozitivne energije.<br />Nećemo lagati ako kažemo da je Ivan imao svoje ispade, kao što je onaj od prve večeri njegovog ulaska na Farmu, kada je Zorici Brunclik pokazao svoju majicu sa natpisom 'Ćuti dok te ka*am' ili onaj kada je Raki Radoviću izrekao mnogo ružnih reči. No, posle svakog od tih sukoba (izazvanih, naravno, alkoholom), Ivanović se izvinjavao i molio za oproštaj, posebno pokošen činjenicom da je Radović sahranio dete njegovih godina.<br /><br />Miloš Bojanić (59) je poznati estradni umetnik. Uvek se o njemu pisalo kao o porodičnom čoveku, obrazovnom i poštenom gospodinu. Ali, čini se da maske polako padaju.<br />Ono što malo ko zna je da je Bojanić trenutno u drugom braku, sa ženom koja je godište njegovog sina, a da je svoju prvu ženu napustio u trenucima kada joj je dijagnostikovan kancer.<br />Divni Bojanić je dao sebi za pravo da Maju Odžaklijevsku naziva 'smrdušom' i da njenim peškirom briše svoje čizme. Dao je sebi za pravo da kaže da je Ivan Fece - Firči zao genetski ("zna se da su Mađari zli"). Dao je sebi za pravo da vređa ljude po nacionalnoj liniji, dao je sebi za pravo da ljude karakteriše kao homoseksualce, glupake, propale voditelje, ne gledajući sebe u ogledalo. Bojanić je više puta rekao kako je jaz generacija nepodnošljiv i kako su mladi ljudi drski, ali je Nikolu Sarića koji je prema njemu bio više nego korektan, on prvi počeo da vređa.<br /><br />Nemojte me pogrešno shvatiti, ne govorim ja da je Ivan Ivanović cvećka. Njegove uvrede upućene starijim ljudima su upamćene, ali su zapamćena i njegova izvinjenja. On je mlad čovek i, naročito pod uticajem alkohola, ume da pretera ali ume i da se izvini i da razgovara normalno sa ljudima. No, kao mlad čovek ima i prava da greši kao i pravo da se menja i poboljšava. Đus je i Bojaniću nekoliko puta pružao ruku kad su ga svi drugi terali od sebe. Đus je seo sa njim u subotu, da proslave njegov povratak, a ovaj mu je to uzvratio nepoštovanjem i uvredama, na koje je reper odgovorio hvatanjem Bojanića za zadnjicu. To je proglašeno za seksualno uznemiravanje, a podsetiću vas da je vađenje polnog organa, mahanje istim pred brojnim ženama, u drugom reality programu ostalo nekažnjeno.<br /><br />Ne znam kakav je to divan i plemenit čovek koji ostavlja svoju suprugu u najtežim trenucima i ženi se duplo mlađom ženom.<br />Ne znam kakav je to čovek koji sebi u 60 godina dopusti da vređa ljude, kao da je kakav bezobrazni tinejdžer.<br />Ne znam koji to svet glasa za Miloša Bojanića, ali to je samo još jedan pokazatelj da Srbija tone sve dublje.<br /><br />I, možete mi zameriti, ako to želite - uvek će mi kojekakvi Đusovi i biti draži od kojekakvih Bojanića.<br /><br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-7349891358720398295?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-68401743446819485262010-05-22T11:06:00.003+02:002010-05-22T11:09:31.559+02:00Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) uspešno je započela akciju 'Armagedon' (sudnji dan, smak sveta). U saradnji sa pripadnicima iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije, otpočelo je otkrivanje i hapšenje pedofila u našoj zemlji.<br /><br />Jedan od prvih uhapšenih bio je, ni manje ni više, Jasminko Stepić (60) - urednik Radio Beograda, poznati novinar. Sa njim je uhapšen i novosadski taksista Stevan Josimović (61), zvani Steva Čir, za kog kolege kažu da se ZNA da je sklon pedofiliji. Istragu je inicirala novosadska policija koja je došla do saznanja da u mobilnom telefonu taksiste Stevana Josimovića ima pornografskog materijala na kome su maloletnici. Privedeni taksista je objasnio novosadskoj polici da je sav materijal on sam snimao, kao i da je te snimke dostavljao Stepiću, koji mu je za to plaćao. Pripadnici SBPOK-a su, po hapšenju Stepića, oduzeli njegov računar i mobilni telefon, čijim su pregledom nađena četiri foldera sa video snimcima na kojima su devojčice iz prevoza, parkova, sa ulica, koje je on (po sopstvenom priznanju) snimao, pri tom zumirajući njihove intimne delove.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://www.blic.rs/data/images/2010-05-18/39303_1011-ilustracija-pedofilija-foto-nebojsa-markovic_f.jpg?ver=1274203626"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 470px; height: 270px;" src="http://www.blic.rs/data/images/2010-05-18/39303_1011-ilustracija-pedofilija-foto-nebojsa-markovic_f.jpg?ver=1274203626" border="0" alt="" /></a><br /><br />Nekoliko dana kasnije, uhapšeni su i Igor Ivanković (37) iz Novog Sada, Srđan Gitarić (33) iz Smedereva i Laslo Kendereši (29) iz Kikinde zbog pedofilije. Kod trojice uhapšenih pronađeno je oko 468 video-klipova sa najstrašnijom dečjom pornografijom. <br />Jednom beogradskom listu, sagovornik iz MUP-a otkrio je: "Kendereši se nedavno verio sa jednom Kikinđankom, koja ima dete iz prvog braka. On je, inače, bliski rođak Lasla Budaija (25), koji je uhapšen 25. marta zbog pornografskih snimaka koje je preko interneta prodavao i naplaćivao! Budai je pre nekoliko dana zbog toga osuđen na dve godine zatvora. Kod Kenderešija je takođe pronađen veliki broj snimaka sa zlostavljanjem dece, kao i kod Novosađanina Ivankovića. Inače, Ivanković je oženjen i ima dete."<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/05/20/5684171/Da-mozda-ne-najava.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 527px; height: 358px;" src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/05/20/5684171/Da-mozda-ne-najava.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br />Sinoć (21. maja 2010. godine) na prvom programu Javnog servisa Srbije emitovana je autorska emisija Olivere Kovačević, pod nazivom 'Moj komšija pedofil'. Jedan od Oliverinih gostiju bio je i gospodin Saša Živanović - načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije. Gospodin Živanović je javnosti otkrio teške strane posla kojim se bave pripadnici njegovog odeljenja. <br />Svi mi, verujem, ne bi bili ravnodušni da se zadesimo u situaciji da na nečijem računaru nađemo stotine i stotine gnusnih pedofilskih snimaka. Živanović je sinoć rekao kako je to ujedno jedna od najtežih karakteristika njihovog posla. Pripadnici Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije moraju da suzbiju svoje emocije, da budu strogo profesionalni, čak i u trenucima kada nalete na video snimak bičevanja i silovanja dvogodišnjeg deteta. <br /><br /><br />Čitam sada komentare naroda po Internetu. Neki ljudi veruju da je Stepiću namešteno, iako je novinar priznao svoju krivicu. Neki se čak usuđuju da ga brane govoreći kako je veći problem to što devojčice polugole hodaju ulicama i voze se gradskim prevozom. Neki kažu čak i da se preteruje sa vestima o pedofiliji, dok se o ubistvima i finansijskim proneverama javlja tek ponešto. Neki osuđuju MUP, govoreći (po običaju) da su policajci glupi i nesposobni. Neki osuđuju uhapšene, nadaju se pravdi i teško im je da normalnim rečima izraze svoja osećanja prema ovakvim zločincima. <br /><br />A ja sad sve njih, vas i nas pitam:<br /><br />- Ako su policajci toliko nesposobni koliko se priča, zašto se neko od njih/vas/nas ne lati tog 'predivnog' posla i uzme da pregleda video snimke bičevanja beba?!<br />- Ako je Stepić nevin, ako su ovi pohapšeni manje važni od tih finansijskih pronevera naših političara, zašto im ne platite kauciju i dovedete ih u svoj stan da vam čuvaju decu dok ste na poslu?!<br />- Ako novosadski taksisti ZNAJU da je Steva Čir sklon pedofiliji, zašto su godinama ćutali!?<br />- Ako je veći problem od pedofilije to što se dečurlija kreće gradom polugola, zašto ih, pobogu, roditelji ne spreče da takvi izlaze?! Možda zato što su prezauzeti svojim poslovima?! Što bi rekao Dragan Marinković: "Pusti me, ba, jarane, imam ja i svojih problema!"<br /><br /><br /><br />Sedite i dobro razmislite o svemu ovome.<br />Pogledajte svoju decu i njihovu okolinu.<br />Pogledajte sebe. <br />Sledeći put kad vaša ćerka zaželi da izađe u grad u kratkoj suknjici i još kraćoj majčici, ogrnite je ćebetom, smestite je u krevet i pustite neki Diznijev dugometražni animirani film.<br />Sledeći put kad vidite (što je neredak slučaj u Beogradu) manijaka koji po prevozu i parkovima slika decu ili, još gore, onaniše pred njima - mlatnite ga cegerom i vrištite iz sveg glasa.<br />Sledeći put kad vidite pripadnika MUP-a, nemojte ga prezrivo pogledati i pljunuti u njegovom pravcu. Nasmešite se, priđite mu i čvrsto mu stisnite ruku, a on će znati to da ceni. Ma koliko vi pričali o njima da su nesposobni, verujte, jači su od svih nas zajedno, a to moramo poštovati.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-6840174344681948526?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-23849720163602884492010-05-12T17:04:00.003+02:002010-05-12T17:08:51.628+02:00Dragi moji, stidim se.<br /><br />Ja bih, kao neki vajni (kakav-takav) novinar, morala da budem upućena u sadašnjost i u sve pojave koje nas okružuju. Međutim, eto danas zanimljive situacije. Sedim u kafiću sa drugaricama i ispostavi se da jedina ne znam za ličnost po imenu Dunja Ilić. Sram me obuze. Drugarica se brzinom munje poveza na bežični internet i sa web-prezentacije gđice Ilić pročita recenziju njene knjige. Stida mog i srama... Nije mi jasno kako je moguće da mi se omaklo i da za ovu damu nisam saznala pre svih.<br /><br />Za vas koji još uvek ne znate ko je Dunja Ilić, evo vam malene predstave:<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs584.snc3/30803_390064422945_651882945_4195014_1173178_n.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 632px; height: 420px;" src="http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs584.snc3/30803_390064422945_651882945_4195014_1173178_n.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br />Dunja Ilić rođena je 1991. godine, što je čini mlađim punoletnim licem. Završila je osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu, a trenutno studira DVA fakulteta - Političke nauke, smer medjunarodni odnosi i Kulturu medija. Sa njene web-prezentacije može se saznati i da ima 'brata Tijana'. Pitam se samo da li je to samo 'typo' greška ili su se, pak, roditelji grubo poigrali sudbinom svoga sina.<br />Dunja je jedna od onih nadasve popularnih devojčica, neobuzdana buntovnica, devojka koja je u 15. godini snimila dve pesme. Napisala je četiri knjige i objavila album prvenac, sa deset pesama. Neki od naslova Dunjinih pesama su: 'Seks, smrt, pare, moć i slava', 'Zla heroina', 'Domino dama'... <br /><br /><blockquote>Izvod iz Dunjine biografije kaže i sledeće:<br /><br />"Dunja na poznatoj manifestaciji „Beogradski pobednik“ dobija nagradu za najperspektivniju zvezdu... Sava centru se predstavlja kao "Domino dama" noseći šokantni, providni crveni triko. Uskoro Dunja počinje da se sve češće pojavljuje u novinama i na televiziji... Šok oko provokativnog nastupa ne jenjava, ponovo je kude i hvale, a Dunja odgovara: „To je uradjeno da bi se privukla pažnja, i privukla sam je, a za negativne komentare baš me briga...“. "</blockquote><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://thumbnails.truveo.com/0015/0E/3D/0E3D9DB83431B8D8AB361F_Large.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="http://thumbnails.truveo.com/0015/0E/3D/0E3D9DB83431B8D8AB361F_Large.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br />Moram da budem iskrena sa vama (a vi ste na to i navikli), muka mi je više od osamnaestogodišnjih domino ženki, zlobnica, kučkica. <br /><br />Draga Dunja, oblačenje providnog trikoa nije privlačenje pažnje, već prikaz tipične stanovnice kupleraja. <br />Draga Dunja, tvoje pesme (iako je 'download' besplatan) neću komentarisati jer sam preslušala prvi minut jedne pesme i otišla da pijem lek protiv migrene izazvane tvojim "sluhom".<br />Draga Dunja, tvoje knjige (koje možda i jesu dobre) neću čitati. Dovoljno mi je da pročitam recenziju Jelene Bačić-Alimpić pa da mi sve bude jasno. <br />Draga Dunja, ako si ti najperspektivnija zvezda Srbija, ako ti svojim oblačenjem i ponašanjem predstavljaš tipičnu osamnaestogodišnju devojku u Srbiji - iskreno ću zamoliti Tadića lično da me protera iz ove zemlje. <br /><br /><br />Znate, dragi moji, šta najviše ubija u pojam!? <br />Ne, nije to ni manjak odeće, ni manjak sluha, ni manjak inteligencije... <br />Ubija to što dotična 'zvezda' ima preko 5000 zvaničnih fanova. <br />Da li je došlo vreme da se mi, ostale devojke (koje ćemo verovatno sad biti okarakterisane kao 'ogorčene svrake') zapitamo čemu naša studiranja - jer, eto, Dunja odmah dva faksa upisa!? Čemu naše romantične izjave ljubavi momcima ako se oni primaju na ovakve, čemu sve!?<br /><br />Bocvano, eto me, dolazim ti, primi me u svoj zagrljaj, obećavam ti da ti neću pevati ove skaradne pesme!<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2384972016360288449?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-303519775658360232010-05-04T13:27:00.000+02:002010-05-04T13:28:07.377+02:00Dragi čika Tito,<br /><br />pišem ti ovo pismo jer su mi rekli da si ti danas umro. Mislim, ne danas, nego na ovaj dan, ali pre 30 godina. Rekla mi mama da su tada tih dana svi nešto bili tužni. Meni nije bilo jasno zašto su bili tužni kad te niko od njih nije ni poznavao, maltene. Onda mi je mama objasnila da je to zato što su za tvoje vreme živeli baš dobro. I, nije mi jasno kako je to da su te sve stranjske delegacije došle kad su te sahranjivali a da niko nije kukao i psovao tvoju smrt što je zakrčen grad.<br /><br />Rekla mi je mama da je tada moglo da se putuje bez viza i gde god poželiš. To, čiko, može i sada, bili smo dobri pa su one stranjske čike dolazile ovamo u Beograd i krčile saobraćaj i odobrile nam da putujemo gde hoćemo. Samo, sad kad odeš negde bez viza, a ideš sa ovim novim kul pasošima što imaju one razne sjajkaste detalje, sad te gledaju tamo kao da si neki krEminalac. Dobro, gledali su nas i kad smo morali da tražimo one vize, ali nas sad gledaju baš onako kao teroriste. Kao što Italijani gledaju Rumune i crnce, pardon, afroamerikance.<br /><br />Kažu mi da su tad i đaci morali da te poštuju i da su u svim učionicama bile okačene tvoje slike i da se u školi učilo o tvom životu i o tvojoj kuci. I, još sam čula da, ako te neko nije poštovao, taj je mogao da bude kažnjen. A sada, čiko, kad su ubili onog našeg premijera Đinđića, u mojoj osnovnoj školi smo morali da imamo onaj minut što se ćuti i kad smo to imali jedan je dečak rekao 'E, pa neka su ga roknuli, stranog plaćenika!' i tom se dečaku nije ništa desilo. A meni je baš bilo glupo što je to rekao, iako ni ja nisam volela tog čika-premijera, ali mi je bilo bez veze ipak.<br /><br />Onda, pričali su mi i da je zemlja tada bila veća. Jeste, bila ta tvoja SFRJ, sa mnogo zemalja i jezika i ljudi. Tada su svi letovali u Hrvatskoj, a danas kad tamo letuješ oni te biju i psuju. Ne smeš da jedeš hleb, nego moraš da tražiš 'kruh'. A ni ovde nije mnogo bolje kad dođu iz Hrvatske. Odmah ih taksisti navozaju pa im otmu pare.<br /><br />Kaže mi mama: 'Za vreme Tita se znao red.' Govorili su mi razni kako su tad mangupi bili kontrolisani, kako je milicija radila svoj posao, kako ovo, kako ono...<br /><br />Ma, ispade da je sve sa tobom bilo divno... Zato ti pišem, čiko. Kažu da si ti bio taj neki Maršal (a ja pouzdano znam da je Maršal pojačalo), pa mi kažu da si bio bravar (a koji bravar ume da napravi sve to)... Nije to meni jasno, čiko. Jesi li ti, možda, Deda Mraz?!<br /><br />Ako jesi, ja bih te zamolila da me naučiš tom bravarskom zanatu, pa i ja da budem taj Maršal i da tako budem kul kao ti.<br /><br /><br />PS.- Ima neki ljudi što pričaju da si ti sve, da izviniš, zeznuo. Oni kažu da si ti mazio i pazio te Albance na Kosovu i da su zbog tebe oni nama oteli tu teritoriju. Isto kažu da si bio strani plaćenik i tako sve neke čudne reči ti nameću. Pa bih te isto molila da mi i to razjasniš.<br /><br /><br />Hvala ti puno unapred, dragi čika Tito.<br />Budi mi pozdravljen.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-30351977565836023?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-28173666327446600652010-05-03T20:27:00.001+02:002010-05-03T20:30:25.583+02:00<span style="font-style:italic;">Darling, you gotta let me know, <br />Should I stay, or should I go?</span><br /><br /><br />Sedim i gledam Farmu. Dvoje "zaljubljenih" se pljuje (bukvalno) i svađa. Devojka koja za sebe tvrdi da je završila tri kafanska fakulteta i momak koji pokušava Veliku Moštanicu da proglasi za centar Beograda. On njoj kaže 'smrdljiva devojko', a ona njegovoj bivšoj 'debilkušo'. Inventivan i divan rečnik, mora se priznati. Za to vreme, glumac/voditelj/profesionalni učesnik reality show-ova piše grafit 'Prisluškivači, poljubite me u reCtum', a reper preti političaru da će da mu ulomi glavu. <br /><br />Sedim i gledam Skupštinu i vesti vezane za istu. Poslanik igrao sa striptizetama a pravdaju ga da je samo slavio unuku rođendan. Molim vas, koji to normalan čovek slavi unučetov rođendan u striptiz klubu u Loznici??!?!?! Drugi poslanik sliku svog spolovila pokazivao kafe kuvaricama, treći se skidao pred asistentkinjama. Jedna, kako to onaj novi pravopis nalaže, POSLANICA se ubijala više puta, a druga se ljubaka sa mladim novinarima. Polivaju se vodom, gađaju se cipelama, proklinju jedni drugima unučiće, letuju u Bodrumima (a "prisustvuju" sednici) dok narod letuje u podrumima. To su ljudi koji kroje sudbinu ovog naroda. <br /><br />Sedim i SLUŠAM prenos gala sega-mega otvaranja onog Nole Oupen teniskog turnira na Ćordolu. Neke dve kokoši kokodaču jazz varijantu himne 'Bože pravde'. Osećam nagon da povratim divan ručak. Taman kad su to 'uspešno' otpevale, neki mamlaz se izdra 'BRAVO' posle himne. Sveti Nole od DvaespetogMaja se 'nada' da će osvojiti turnir koji je sam sebi i napravio. Voditelj/komentator izjavljuje kako je 'Viktor Troicki prvi meč u večerašnjem programu'. <br /><br />I slušam i gledam... I slušam i gledam... I slušam i gledam...<br /><br />Ne ostaje mi se ovde. Volim ja moju Srbiju više od svega, ali mi je muka da sedim ovde i gledam kako se raspada. Možda odem za Bocvanu ili neku takvu zanimljivu egzotičnu zemljicu. Ionako me okrivljuju što stalno primećujem greške i faličnosti ovog naroda. Idem, kad sam kriva, sirota...<br /><br />A vi, kojima ništa ovde ne smeta; vi, kojima je divno i koji ste srećni zbog ovog proleća; vi, kojima su draže pseće proteze nego vaš narod na Kosovu koji nema vode ili deca koja umiru jer Vlada Srbije 'nema' novca za njihove operacije; vi, velikovernici, koji bezbrižno slavite Prvomajske praznike ostavljajući prazne limenke od piva u porti manastira.... Vi samo uživajte. Možda vam jednom i dođe iz one stvari u glavu. Nadajmo se samo da će to biti pre nego što vas nešto ozbiljno klepi po glavama.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2817366632744660065?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-27845018039196356742010-04-27T14:53:00.000+02:002010-04-27T14:57:50.973+02:00<meta equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"><meta name="ProgId" content="Word.Document"><meta name="Generator" content="Microsoft Word 11"><meta name="Originator" content="Microsoft Word 11"><link rel="File-List" href="file:///C:%5CDOCUME%7E1%5CAML%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml"><o:smarttagtype namespaceuri="urn:schemas-microsoft-com:office:smarttags" name="place"></o:smarttagtype><!--[if gte mso 9]><xml> <w:worddocument> <w:view>Normal</w:View> <w:zoom>0</w:Zoom> <w:punctuationkerning/> <w:validateagainstschemas/> <w:saveifxmlinvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:ignoremixedcontent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:alwaysshowplaceholdertext>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:compatibility> <w:breakwrappedtables/> <w:snaptogridincell/> <w:wraptextwithpunct/> <w:useasianbreakrules/> <w:dontgrowautofit/> <w:usefelayout/> </w:Compatibility> <w:browserlevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:latentstyles deflockedstate="false" latentstylecount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--><!--[if !mso]><object classid="clsid:38481807-CA0E-42D2-BF39-B33AF135CC4D" id="ieooui"></object> <style> st1\:*{behavior:url(#ieooui) } </style> <![endif]--><style> <!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Batang; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-alt:바탕; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} @font-face {font-family:"\@Batang"; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0cm; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang;} @page Section1 {size:612.0pt 792.0pt; margin:72.0pt 90.0pt 72.0pt 90.0pt; mso-header-margin:36.0pt; mso-footer-margin:36.0pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} --> </style><!--[if gte mso 10]> <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <![endif]--> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span style="font-size:14pt;">Pet dana! Alo, bre, pet dana me nije bilo a kompletan haos nastade!<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><st1:place st="on"><span style="font-size:14pt;">Po</span></st1:place><span style="font-size:14pt;">vratak kući sa odmora mi oduvek budi dvojaka osećanja. Radujem se što ću ponovo usnuti u svom krevetu, što ću videti svoje prijatelje i što ću jesti svoju hranu (gurmanski osetljiva, najveće volem svoje da jedem). Ali, nimalo me ne obraduje prelazak sa čistog kiseonika na smog, prelazak iz četinarske šume u šumu oblakodera, kao ni prelazak sa trave na beton. I to prljav i usijan beton.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span style="font-size:14pt;">Još me više ne raduje napuštanje planinske meditacije i povratak u medijski haos naše Srbijice. </span><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Pet dana mi je glavni problem dana bio da li popiti espresso ili tursku kafu, da li šetati po livadi ili po šumi.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Lažem, zapravo. Danas čovek nigde ne može da utekne od estrade, menadžera, privatnika, kvazi-VIP osoba...<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Sedim ja tako, pijuckam kaficu i kartam se sa dragom mi gospođa-mamom. Televizor zvrnda, tek da tišinu ne preseca samo zvuk naglog izbacivanja karte na sto (olimpijska disciplina: bacanje-karata-s-ramena). Na Pinku počinje zanosna emisija “Magazin In” kikotave profesorke novinarstva Sanje Marinković. Nekoliko poznatih ličnosti, sa decom i unučićima. Među njima i novinarka Snežana Dakić (udato Mikić), sa četvorogodišnjim ćerkicom Laurom (sad mi na um pade pitanje – kakva je to nova moda davanja stranih imena srpskoj deci?! Danas sve neke Laure, Lune, Une, Mie, Anastazije i ostale Diznijeve princeze...). Preponosna mama-Sneža hvalila se ćerkicom koja je besno štrapacirala po studiJu u ljubičanstvenim papučama na štiklu. Krenulo je sa sevanjem anegdota. Mala Laura, zumirana od strane vešte kamermanske ruke, pokazala je svetu svoj novi ludi friz. Naime, detence se latilo makaza i sebi otfikarilo šiške tako da joj sad na čelu stoji 1.5 cm nečega što se šiškama da nazvati. Veoma kreativno. Urbano, šta više. Mama-Snežana nastavi sa pričom: “Kupili smo, znate, kucu Lauri. I, sad... Laura se igrala sa kucom, a bilo je vreme ručka pa sam joj ja rekla da ide da ruča jer ćemo uprotivnom izbaciti kucu napolje. A ona se na to okrenula i upitala kakve veze ima kuca sa ručkom?!”<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Gosti su se nasmejali a ja sam ostala zabezeknuta. I to ne Laurinom ‘intelEgencijom’. Neko mi skoro reče da Laura sa svoje 4 godine šeta i <i style="">Louis Vuitton</i> torbice. Pitam se na šta li će Laura i devojčice slične njoj ličiti sa 20 godina i kako će se tada ponašati... Bojim se za te klince, znate. Danas se za dobijanje vozačke dozvole moraju proći desetine testova a decu rađa ko god hoće i može...<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Usput, na toj planini se održavao i neki seminar. Hotel je bio pun tipova u loše skrojenim odelima (princip: pokojnik je bio malo veći) i žena koje su u 9h ujutru bile na desetocentimetarskim štiklama. Nisam ni morala da pitam kakav je to seminar u pitanju, na prvi pogled sve je bilo jasno. Fakultet za menadžere i DIREKTORE. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;">“Dobar dan, šta ste Vi po obrazovanju?”<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="DE" style="font-size:14pt;">“Ja?! Ja sam diplomirani direktor!”<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="DE" style="font-size:14pt;">Živeo moj državni fakultet, ja da vam kažem, pa makar ga ja guslala narednih deset godina.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="DE" style="font-size:14pt;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="ES" style="font-size:14pt;">U tih pet dana se stvarno mnogo toga desilo. Predsednik Srbije izrazio želju da usvoji sakato kuče. </span><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Nevaspitani bahati reperi se brecaju na starije i uglednije ljude preteći im da će im “ulomiti” glavu. Političari lete iz stranke u stranku, kao ptice selice. U Skupštini Srbije uhapšena prostitutka (u februaru, doduše, ali je sada to procurelo). Monahu je oduzeta vučica. Filološki fakultet terorišu gramofonske ploče dece opasnih tipova. Beograd okupiraju provincijalci bez ijedne sive ćelije.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 27pt;"><span lang="IT" style="font-size:14pt;">Ima li tome kraja!? <o:p></o:p></span></p> <div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2784501803919635674?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-34265857866572604172010-04-16T15:14:00.002+02:002010-04-16T15:16:58.735+02:00Pišem ove redove, draga deco, znajući da će neki među vama da me osude za nemilosrđe, netoleranciju i ostale neevropske gadosti, a da nisu ceo tekst ni pročitali.<br />Pišem ove redove, draga deco, jer mi vas je pun kufer. Što reče Pantelija: „Ko je sa vama živeo, ni pakao mu neće teško pasti!“<br /><br />Došlo neko nemilo vreme – sve se, bre, poremetilo!<br />Ljudi više ne mare jedni za druge, ali su krajnje (proevropski) tolerantni prema psima.<br />Pre desetak dana, neki manijak se lati sekire, u’vati kerušu i otfikari joj sve četr’ noge. (Morbidno, znam, ali mi je sad u glavi sinulo ono ’Điha, điha, četr’ noge’, oprostite mi)<br /><br />Kuče je deset dana puzalo po Medaku pa ga tog desetog dana neke dve cice primetiše i odvedoše k’ veterinaru. Pravo je čudo što je keruša Mila (kako je naknadno nazvaše, inspirisani njenim dobrim karakterom) preživela, što nije iskrvarila i što su rane počele same od sebe da joj zarastaju. Na psu rana, na psu i zarasla, reče moja mama. Ali je još ’pravije’ čudo to što je to kuče gmizalo po Medaku (koji i nije baš pusto naselje), a da ga niko nije primetio (ni kera ni krvav trag za njim).<br /><br />A sad se svi pridigoše. Vazda zaštitnički nastrojena (premda maltene nikad ne štiti one koje treba) TV B92 sad organizuje šetnje, proteste, trista čuda, da se keru obezbede proteze da može koliko toliko da se pokreće. I SVI SE PRIMIŠE!!! Te da se dotičnom mentolu koji je to počinio odrapi smrtna kazna, te da mu se secka sikiricom ud po ud, te ovo, te ono.... ALO, narode moj, ALO!!!!<br /><br />Što niste, primera radi, šetali i bunili se zato što se Mališi Jevtoviću i Ani Filipović iznova i iznova ponavljaju suđenja za UBISTVO trogodišnje devojčice? Šta, oni nisu dovoljno manijakalni?<br />Što ne šetaste, braćo, kad je onaj skot u Jabukovcu (kraj Negotina) uz’o tandžaru i poubijao osmoro ljudi. I to po sistemu, ja tebi dobar dan, ti meni metak u vugla. Šest sati ga juriše, totalni haos bio, vas je bolelo uvce. Pa jes, nije nijednog ker roknuo, istina.<br />Koliko se sećam, narode moj, niste šetali ni kad je krajem prošle godine pičio lik po centru grada i silovao žene? Ni kad je neki mesec pre toga MUP izašao u javnost sa izjavom da su uhvatili degenerika koji je išao po Srbiji, silovao i širio AIDS – ni tada niste šetali?! (Da pogađam? Zato što nije silovao kera, a?)<br />Ne prohodaste protestni krug ni kad je onaj trafikant proburazio grudi onom dečku?<br />Ne zalažete se tako zdušno za jače kaznene mere za ubice, silovatelje, manijake, kao što vam je stalo da nasikirate ovog mentola sa kučetom?!<br /><br />Zašto, gospodo, ne protestujete jer vam vaša draga država samo povećava cene namirnice, a plate spušta? Zašto se ne bunite tako glasno kad vidite kako se cenjeni političari vozikaju u sve skupljim limuzinama a sve su gluplji i gluplji?! Kad shvatite da se univerzitetski profesori i akademici klackaju u raspalim grčkim trolejbusima – ni tada se ne bunite?!<br /><br />Kad ste toliko divni prema životinjama? Što onda svi redom ne batalite izjedanje mesa, ha? Svi poskačete na noge od sreće kad zaglabate batak i ugledate gicu na ražnju... a da ne pominjem tek one hrabre majstore što ubijaju Bambije (Bambija si pojela, debela!)....<br /><br />Znate li da na svakih 3.6 sekundi jedna osoba umre od gladi?<br />To znači, sad........... sad........ sad....... eto, troje mrtvih.<br />Znate li da je 75% preminulih od gladi maloletno?<br />Ne znate. A zašto ne znate!? Zato što ćete radije da izvodite keš za neznamnijakakvu klopu za kerove nego da date nekom gladnom detetu. Zato što ćete radije da izbrišete iz memorije i ovaj podatak nego da vas grize savest.<br /><br /><div style="text-align: center;"> A to je odvratno. Mnogo odvratno.<br />Preispitajte se malo.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://myspace.roflposters.com/images/rofl/myspace/1229421116613.jpg.%5Broflposters.com%5D.myspace.jpg"><img style="display: block; margin: 0px auto 10px; text-align: center; cursor: pointer; width: 404px; height: 313px;" src="http://myspace.roflposters.com/images/rofl/myspace/1229421116613.jpg.%5Broflposters.com%5D.myspace.jpg" alt="" border="0" /></a><br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-3426585786657260417?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-23763411066609004522010-04-14T18:14:00.001+02:002010-04-14T19:45:35.656+02:00Bacih se u enigmu, posle silnih komentara.<br />Šta je čovek koji vidi?!<br />Čovek koji primećuje stvari oko sebe, do najsitnijih detalja.<br />Čovek koji ne ume da oćuti.<br />Čovek koji kaže šta misli o nečemu, ma kolike to polemike izazvalo.<br />Čovek koji ima... ajd da budem fina... hrabrosti, da kaže naglas ono što puno vas misli.<br /><br />Jedna spisateljica je rekla: "Uloga pisca nije da kaže ono što svi govore, već ono što niko drugi ne može i ne sme."<br /><br />Ali, da li iko to poštuje!? To, pre svega, ne poštuju sami mediji. Oni koji bi trebalo da stoje iza nas. Danas, u Srbiji, ne možete početi da pišete ni za jedne novine, ako vam tata nije urednik ili ako ne završite u krevetu sa urednikom. (Dakle, ne govorim o već afirmisanim novinarima o kojima sam već govorila u jednom tekstu.) Realno gledano. Mada, ko zna zašto je to dobro?! Kad vidim ko je sve danas novinar, nekako mi se ne mili ta profesija. Pogledajmo Saleta 'Farmera', pogledajmo Sanju Marinković, pogledajmo Snežanu Dakić. Tuga. Ostaju nam blogovi i internet kolumne, za one koji nemaju problem da pročitaju istinu.<br /><br />Bio to "ozbiljan" pisac, novinar ili kolumnista, jednom će biti ispljuvan od strane širokih narodnih masa, to mu ne gine. Nekome se neće svideti njegov eksplicitan rečnik, neko će mu zameriti na oštrim rečima i preciznosti, nekome se, prosto, neće dopasti to što tvorac te pisane reči vidi dalje od ostalih. Niko ne voli da mu se ukaže na greške, barem ne u Srbiji. Niko ne voli da se sazna za njegovu glupost, za njegovu sramotu, za njegov jad. Samo, znate, nismo mi koji pišemo i govorimo krivi za vaše idiotluke. Jok.<br /><br />Dakle, možete nam pričati da smo fašisti, foliranti, falični gordi radikali... Slobodno!<br />Znate kako se kaže: "There's no such thing as bad publicity." Možete da nas nazivate i hejterima. Samo morate da shvatite - nije u nama problem. Mi otvoreno 'opljunemo' vaše ponašanje, vaše reči, vaše postupke, govoreći u ime mase koja isto misli a ćuti. I, budite srećni, imalo bi tu još što-šta da se kaže, samo se trudimo da vas poštedimo. Tako da... pssssst!<br /><br /><br />Ajte sad, pa budite pametni. A moje kolege i ja vas posmatramo iza ćoška i pratimo svaki vaš pokret. Budite obazrivi.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2376341106660900452?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-42261982882832487212010-04-13T11:26:00.001+02:002010-04-13T11:28:22.399+02:00Верујем у Бога. Верујем, зато што не желим да признам себи да сам мајмун. Пардон, да сам настала од мајмуна. Као што не желим ни да признам да ћу након свега овога завршити у рупи 'два-са-два'. Не, после овога постоји нешто, ма колико то било добро или лоше, али постоји и није рупа. Дакле, верујем у Бога и цела та идеја о једном Творцу, безгрешном зачећу и Христу који је живот посветио помагању другима ми веома прија. Али, шта ми не прија...<br /><br />Толико колико верујем у Бога, толико не верујем у цркву као гласничку институцију и једнако толико ми 'великоверници' газе одређене нерве. Заправо, не знам која ми од те две категорије више иде живце!<br />У чему је ствар...<br /><br />Свештеници – гласници Божије речи, јел?! Морееее... Нимало поштовања према њима немам. Зашто!? Ево зашто. Има свештеника који у својим енглеским лимузинама возе своје попадије које носе миниће. Има свештеника који су оптужени за сексуално злостављање верница. Има свештеника којима, док читају молитву и свете воду, из мантије весело певуши Кан-Кан. Има свештеника који су тако верни путу Исуса Христа да су задригли ваљда од нафоре и свете воде?! Има свештеника чије се жена и љубавница почупају и потуку у сред порте. Има свештеника који трче за ТВ камерама више од Секе Алексић. Има свештеника који, кад сјашу са свог угланцаног Харлија, лопатају наркомане. Има оних који са хулиганима макљају хомосексуалце. Ако ви, господо свештеници, часни оци православља, не поштујете своје мантије, зашто би их поштовао народ?!<br /><br />Монаштво... Раније су се за монаштво опредељивали људи са фалинкама. Без икакве жеље да икога ниподаштавам и са дужним поштовањем ово говорим, погледајте колико наших монахиња и монаха има физичке поремећаје (а поједини и психичке). Немојте ме погрешно схватити, ценим ја свакога ко смогне снагу да свој живот посвети Богу и цркви! Али... Наши монаси, у 95% случајева, не знају да вам кажу ни неколико речи о манастиру у коме живе. Наши монаси, премда се ово у последње време поправља, махом су необразовани.<br />У нашој цркви имамо и архимандрита Симеона (световно – Дејан Виловски). „Човек чврстих принципа, радикални и конзервативни монах“ је заграбио мало новца из епархијског фонда па је платио свом буразеру рачун за мобилни телефон, себи опремио канцеларију на Врачару, возио Ауди А4, а народ је плаћао гориво њему и његовим сарадницима. У нашој цркви имамо владике чији су дворови богатији и шаренији од Карађорђевићевог на Дедињу. Владике чији су рођаци стрипери напросто одушевљени златом и раскоши дворова.<br />И сад... Кад погледам све те младе монахе по манастирима, не могу а да се не запитам да ли су они ту због своје прејаке вере у Бога или због прејаке жеље да једног дана возе Ауди, браћи плаћају мобилне телефоне и живе окружени златом?!<br />Љуте се на мене 'великоверници' што не постим. Знате зашто не постим!? Осим тога што сам навикнута на литар КРАВЉЕГ млека дневно?! Зато што ми идете на живце са тим својим хвалисањем о посту. Мислите ли да има поенте пост кад ви на парче хлеба намажете деб'о слој дивне паштете од лососа и туне, па преко турите лист биљног качкаваља и касније попијете кафу са биљним шлагом?! Има ли поенте ваше одрицање од млека и меса кад псовку и цигарету не вадите из уста, а за чашицом алкохола потежете чешће него ја за тастатуром!? Ја ћу да вам кажем, врло отворено – НЕМА ПОЕНТЕ. Пост је одрицање, а не замена мрсне хране за вештачку!<br /><br />Друго, мислите ли да се јачина ваше вере мери у томе колико ћете дуго издржати у посту у коме уживате више него просечна српска породица у мрсу?! Не, господо. Ваша вера се не мери ни у томе колико ћете 'богато' прославити своје славе, а да не помињем неке од вас који славе славите по клубовима и сплавовима. Окачили сте о ретровизоре крстове владичанских размера. Недељом нервозни раном зором идете у цркву, мислећи да Бог не види колико често погледате на сат размишљајући о томе шта ћете богато доручковати кад одете кући. Понизно ћете се прекрстити кад чујете звона из цркве, љубите свештенику руку и у рупу поред иконе за целивање у цркви убацујете позамашне своте новца. Није то вера, господо. То је идиотизам, ја да вам кажем.<br /><br />Вера је кад станете пред неверника, пред (како би ви рекли) секташа, па га пустите да он каже шта има, пустите га да вам каже у шта он верује и због чега верује. Не ућуткате га, не оклеветате га и не омрзнете. Већ кажете себи да сте од сваког изазова јачи и да је вера ваша од било чега јача.<br /><br />Колико вас 'великоверника' је успело да неверног саслуша?!<br />Замислите се над својим веровањем.<br />Дубоко се замислите.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-4226198288283248721?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-88635068942286549192010-04-08T15:38:00.000+02:002010-04-08T15:40:06.636+02:00<meta equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"><meta name="ProgId" content="Word.Document"><meta name="Generator" content="Microsoft Word 11"><meta name="Originator" content="Microsoft Word 11"><link rel="File-List" href="file:///C:%5CDOCUME%7E1%5CAML%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml"><!--[if gte mso 9]><xml> <w:worddocument> <w:view>Normal</w:View> <w:zoom>0</w:Zoom> <w:punctuationkerning/> <w:validateagainstschemas/> <w:saveifxmlinvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:ignoremixedcontent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:alwaysshowplaceholdertext>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:compatibility> <w:breakwrappedtables/> <w:snaptogridincell/> <w:wraptextwithpunct/> <w:useasianbreakrules/> <w:dontgrowautofit/> <w:usefelayout/> </w:Compatibility> <w:browserlevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:latentstyles deflockedstate="false" latentstylecount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--><style> <!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Batang; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-alt:바탕; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} @font-face {font-family:"\@Batang"; panose-1:2 3 6 0 0 1 1 1 1 1; mso-font-charset:129; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1342176593 1775729915 48 0 524447 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0cm; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:Batang;} a:link, span.MsoHyperlink {color:blue; text-decoration:underline; text-underline:single;} a:visited, span.MsoHyperlinkFollowed {color:purple; text-decoration:underline; text-underline:single;} @page Section1 {size:612.0pt 792.0pt; margin:72.0pt 90.0pt 72.0pt 90.0pt; mso-header-margin:36.0pt; mso-footer-margin:36.0pt; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} --> </style><!--[if gte mso 10]> <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <![endif]--><p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">... na brdovitom Balkanu. Zemlja k’o zemlja, nije bila loša. Šta više, bila je veoma lepa. Skladna kombinacija ravnice i strmina, prelepih zelenih polja i sivih opasnih stena. Ta zemlja, Srbija, bila je isprepletana divnim rekama koje su je činile još veličanstvenijom. Praktično ništa u toj zemlji nije bilo loše. Rodno tle, pogodna klima, ma – geografski raj, maltene. Međutim, postojalo je tu nešto što nije bilo dobro (Ima nečeg trulog...), a to je bio njen narod. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Godinama su se „vadili“ na to da su takvi jer su 500 godina proveli pod ropstvom Osmanske imperije ali su i taj argument izbacili iz rečnika kada su čuli da Turci svoj zakasneli napredak pravdaju time da su pet vekova izgubili na Srbima. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Srbi se često dure i govore da bi oni bili neuporedivo bolji da se njihova malena Srbija nalazi negde drugde. Ovako, na raskrsnici kontinenata i svetova, kažu – stvorena je za osvajanja i ratove.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Mali srpski narod nije ni bio svestan da za njih takve nisu krivi ni Turci ni geografski položaj, već oni sami. Nisu hteli da postanu bolji, bili su preponosni i zadrti, bili su omađijani. Sada ću vam, draga deco, pričati malo o njima.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">U Srbiji je bila veoma poštovana jedna „pevačica“ po imenu JK. Bila je do te mere poštovana da su Grci svoj glavni grad i svoju boginju mudrosti nazvali po njenoj kćeri Atini, a boginju trijumfa i pobede po njenoj drugoj kćeri – Niki. Svetom kola urbana legenda da se po malenoj Niki nazvala i čuvena fabrika sportske opreme – Nike. Ta žena, JK, bila je toliko popularna da je petnaestogodišnji Kristijan Pučijašević skalpelom na nadlanici leve ruke urezao njene inicijale. Mladi Kristijan je o JK govorio: „Srećan sam jer postojim, što mogu da se radujem svakom novom danu. Srećan sam jer se 17. avgusta 1978. godine rodila najveća balkanska zvezda - JK Tošić i što ova zemlja ima nekoga čiju muziku treba slušati, nekoga ko je prelep i ko je pravi showman. Što bi ona rekla – ŽIVOT JE LEP.“ (<a href="http://www.srbijanet.rs/images/stories/estrada/slike/5/kristijan-pucijasevic-karleusa-498.jpg">http://www.srbijanet.rs/images/stories/estrada/slike/5/kristijan-pucijasevic-karleusa-498.jpg</a>) <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Srpska omladina bila je veoma čudna. Dok su, primera radi, mađarska deca izlazila po pozorištima, srpska dečurlija se provodila po splavovima i klubovima. Devojčice od 16-17 godina izgledale su kao ocvale žene, imale su seksualno iskustvo jednako prosečnih francuskih prostitutki i time su se veoma ponosile. Tipičan primer jedne od tih devojaka je ova mlada dama: <a href="http://www.youtube.com/watch?v=8yfdjgdguvA">http://www.youtube.com/watch?v=8yfdjgdguvA</a>. Mladići, za razliku od svojih vršnjaka širom sveta, šetali su ’utoke i kajle’ (prim. prev. – ’utoke’ su pištolji, a ’kajle’ – debeli zlatni lanci), oblačili su trenerke i nosili su Air Max patike. Išli su po utakmicama i tukli se (međusobno a i sa policijom), a neretko su završavali u bolnicama, sa noževima u srcu. I dečaci i devojčice bili su skloni alkoholu i narkoticima, nesvesni da tako srljaju u propast.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">U Srbiji su i poznati ljudi bili čudni. <o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Bivše manekenke su se bogatile krađom sopstvenih fondova za borbu protiv kancera.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">„Nevini, nedpomitljivi“ lekari su od svojih bednih plata uspevali da školuju decu u privatnim gimnazijama, u kojima je jedna školska godina plaćana 6000€.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Skupštinski poslanici su, na zasedanja parlamenta, dolazili pijani, gađali se cipelama i polivali jedni druge vodom.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Manekeni su ubijali pevačice.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Pevačice su tražile asistente po <i style="">reality show</i>-ovima i zamerale mladim devojkama to što im je lak na noktima ispucao.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Političari su bili IZRAZITO zanimljivi. Neki su bili neobavešteni, neki su bili narkomani, neki su želeli da pokore ceo Balkan a neki su gajili čudne naklonosti ka žirafama. Selili su Rome levo-desno, gradili klimave mostove (starije od starih), krpili rupe na putevima i plaćali sami sebe bogato. Bilo je i žena u politici, svakako. One su nosile MiuMiu cipele, draftovale su rezolucije i bile su ujedane od strane uličnih pasa.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Bilo je ’biznismena’ (prim. prev. – na srpskom, ljudi koji su bespravno prisvajali novac i koristili ga u svrhe ličnog bogaćenja i idiozitma). Oni su bili bogati i opasni. Gradili su tržne centre i pretvarali se da brinu o svom narodu, dok su im zavlačili ruke duboko u džepove.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Oh, nemojte misliti da su svi Srbi bili loši i čudni. Nisu! Bilo je tu divnih ljudi, koji su želeli da poprave stanje u svojoj Srbiji i da svoju lepu zemlju nagrade nekim lepšim i boljim narodom. Narodom kakav je zaslužila. Šta je bilo sa njima, pitate!? Pa ništa... Sagoreli su u svojim željama i nadama. O njima malo ko govori, oni su žrtve vremena, žrtve zla i kao takvi – ne spominju se. Nikada.<o:p></o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR"><o:p> </o:p></span></p> <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 18pt;"><span style="" lang="SR">Pitate se šta je na kraju bilo sa Srbijom?! Srbije više nema, deco. Ona je bila baš ovde, na ovom tlu na kome mi sada učimo o njenoj istoriji. Jednog dana, potomak čuvenog Marka Porcija Katona lupio je pesnicom o sto i rekao: „<b>Serbia delenda est</b>“. Tog popodneva, Srbija je razrušena. Zemlja je preorana i posuta morskom soli.<o:p></o:p></span></p> <div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-8863506894228654919?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-55243333742178803442010-03-22T19:02:00.000+01:002010-03-22T19:03:18.663+01:00Ima ljudi i ljudi.<br /><br />Ima onih ljudi kojima ništa nije teško, koji bi iste sekunde otrčali na drugi kraj sveta samo da nekome učine nešto dobro ili bi učinili koješta da nekoga oraspolože.<br />Ima onih ljudi kojima je apsolutno sve trn u oku, koji bi najradije poubijali ceo svet i kojima u pogledu vidite da vas mrze.<br /><br />Ima muškaraca koji svaku devojku gledaju kao potencijalnu recku i daju joj to na znanje. Boga ti, oni su šmekeri, mačo tipovi, svaka se njima daje.<br />Ima muškaraca koji nikada u životu ne bi tako pogledali devojku, pa makar je želeli najviše na svetu, jer znaju da je to odvratno.<br /><br />Ima žena koje su najsrećnije kad su u zagrljaju svog čoveka, kada vole i kada su voljene. Te žene ne bi sebi tako lako dozvolile da izgube ljubav.<br />Ima žena koje povređuju muškarce jer ih to čini srećnim. Vole da nanose bol tom 'jačem' polu, pokazujući da su ravnopravne i da umeju da ubodu.<br /><br />Ima ljudi.. Ima ljudi.. Ima ljudi..<br /><br /><br /><br />A ovih dana, u našem narodu, ima mnogo čudnih ljudi.<br /><br />Uzmimo za primer dva skorašnja događaja:<br /><br />- Smrt dvoje mladih, Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode. Istog trena kada je na medijima objavljena informacija o toj tragediji, internet je bio zasut komentarima. Kojekakvim. Njihovi fanovi i prijatelji su žalili. Bilo je ljudi koji nisu voleli ni Kseniju ni Filipa, ali su tiho izustili "Nek' im je laka zemlja", a bilo je ljudi koji su ih i posle smrti mrzeli. Ne kažem ja da nekoga automaCki treba zavoleti kad umre, ali je krajnje ogavno komentarisati da li se nekome sad 'ohladila p**a' niti je normalno govoriti da su zaslužili takvu smrt. Ko god i šta god da su bili, sada ih nema. Ne morate ih voleti, ali treba ih poštovati, kao i sve mrtve. Šale na račun mrtvih su degutantne i ne govore toliko o mrtvima koliko o nama samima.<br /><br />- Pokušaj otmice u gradskom prevozu (autobus na liniji 26). Muškarac je prišao 13-ogodišnjoj devojčici i, predstavivši joj se kao policajac, zatražio dokumenta. Kako ih dete nije imalo, rekao joj je da mora da je privede i da će izaći sa njim na sledećoj stanici, a potom je mobilnim pozvao "kolegu" da ih sačeka kolima. Putnici su ćutali. Samo jedna gospođa je "policajcu" zatražila legitimaciju pitavši se otkad to milicija ide po prevozu i kontroliše deci dokumenta. Vozaču autobusa Borislavu Đuranoviću je to bilo sumnjivo, pa je pozvao policiju i ostao na stanici zatvorenih vrata autobusa. Putnici su negodovali. Ne zbog tog čudnog muškarca koji se predstavlja kao policajac, već zbog toga što se ne kreću a vozač odbija i vrata da otvori. "Policajac" se vozaču, mrtav 'ladan, pohvalio kako se "mala primila" i upitao ga da otvori vrata. Otmičar je nasilno otvorio vrata i krenuo da beži, vozač je uspeo da ga stigne i zadrži nekoliko minuta, da bi se nepoznati muškarac otrgao i pobegao.<br />A ja se pitam - da nije bilo gospođe Anite Ljubinković koja je reagovala, šta bi bilo? Otmičari bi odveli trinaestogodišnjakinju, zar ne?! Sudeći po reakcijama putnika 26-ice, možda bi to bilo i bolje - mnogo ih je iznerviralo to čekanje policije......<br /><br /><br />Idemo ovako sve do banalnih primera iz svakodnevice. U svakom autobusu možemo da vidimo klinke koje udobno sede i slušaju svoju džihad-muziku tako da je čuju i na drugom kraju grada, dok pored njih stoje bake i deke. Na svakom koraku vidimo mladiće koji bahato ruše prolaznike pa i grad.<br /><br /><br />I ne, ne pokušavajte da me 'tešite' govoreći kako je tako svuda, jer nije.<br /><br />Kakav smo to narod postali?!<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-5524333374217880344?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-8314868037205757582010-03-09T18:41:00.002+01:002010-04-10T14:02:43.102+02:00<div style="text-align: justify;">(17. 1.2009.)<br /><br />Слушам синоћ вести и само што се не шлогирам. Преминуо Богдан Тирнанић. Наш Тирке.<br />Још један бард нас је напустио.<br /><br /><br /><br /><br />Био једном један град, а у њему једни боеми...<br /><br />Влада, Бајка и њихови пријатељи (Тирке, Преле, Гаги Јовановић, Бора Чорба, Никола Којо и Драган Бјелогрлић) снимили су одличну песму и још бољи спот о нашој престоници.<br />Туга је што данас мало ко из ових млађих генерација зна ко су били Преле, Тирке, Бата Стојковић и остали бардови нашег Београда.<br /><br />У овом споту Тирке продаје новине на тргу, а Преле му одмахује - као: Јебеш педес' пара за Политику, док га жандар гледа са коња... Бора Чорба у свом стилу цирка бело вино са сифоном соде, после свих могућих фајронта у граду, док иза - чистачи у жутом улице перу.<br />Влада и Бајка се шетају градом, док се млада лепа девојка враћа са Зелењака.<br />Бора Тодоровић и Данило Бата Стојковић пијуцкају љуту, од ране зоре, и погледом прате два музичара.<br />Гаги Николић излази из Атељеа 212, са једне стране налази се статуа Зорана Радмиловића, а крај Гагија Душко Ковачевић слика Београд.<br />Бјела и Која на Железничкој станици... долазе у БеГе... двоје се опраштају, момак вероватно иде у војску...<br />Ова, како их ја зовем, Бардовска Гарда пева свом граду, који је увек био ту за њих.<br /><br /><br /><br />Да, морала бих и то да кажем - њих људи данас не знају. Елем, бардови:<br /><br />- Душан Прелевић Преле (преминуо 28.7.2007. године) - фудбалер, хокејаш, рокер, публициста, писац - градска фаца. Можда га по имену не знате, његов је лик препознатљив био - красио га је повез за око или тамне тамне наочаре...<br /><br />- Богдан Тирнанић Тирке (преминуо 16.1.2009. године) - један од најбољих српских новинара. Супруг глумице Даре Џокић...<br /><br />- Влада и Бајка (Владимир Марковић и Драгутин Балабан) - београдски Сајмон и Гарфанкл.. сматрају се првим акустичарима наше сцене.. Влада је сад директор ПГП РТС-а, а о Балабану нажалост слабо шта знам у скорије време<br /><br />Остатак екипе знате: Душан Ковачевић (драмски писац), глумци Гаги Николић, Која и Бјела, Бора Тодоровић и покојни Бата Стојковић, Бора Чорба (ко га не зна, нек се одмах самоустрели)...<br /><br /><br />Они којих више нема, певају граду ког више нема.<br />Више нема нашег Београда, ту је неки нови "fancy" Беееееоград.<br />Никада више нећемо видети Прелета који шета од једне до друге престоничке кафане, са својим препознатљивим повезом за око.<br />Више нема Прелета, а нема ни кафана.<br />Као што рече Александар Тијанић - Тирке није умро, убило га је ово време.<br />Ово време убија бардове града, а и сам град.<br /><br /><br />Морамо да се побољшамо. Ми то можемо и морамо.<br />Супротставимо се новим кафићима, фенси бутицима, неким новим клинцима који разбијају овај град. Супротставимо се свакоме ко пожели да уништи дух Београда.<br />Јесте, знам, овај град је прљав и смрди, али... Хеј, јел град крив за то, или ми - житељи Београда?!<br />Чувајмо град, чувајмо себе и своје пријатеље - боемска Гарда нас је задужила.<br /><br /><br />А шта нам сад остаје?! Остаје нам да се надамо да негде горе седе сви бардови нашег града, пију своје љуте, читају новине и чувају нас и наш град...<br /><br /><br />Преле, Тирке, драги боеми, почивајте у миру!<br /><br /><br />Ево га линк за песму Београд: <a href="http://www.youtube.com/watch?v=KkInhCrhYfs" target="_blank" rel="nofollow" onmousedown="'UntrustedLink.bootstrap($(this),"><span>http://www.youtube.com/wat</span><wbr><span class="word_break"></span>ch?v=KkInhCrhYfs</a><br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-831486803720575758?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-46055667651508061992010-03-09T18:35:00.001+01:002010-03-09T18:39:08.054+01:00<div style="text-align: justify;">I bi taj čuveni 31. maj.... jedan od najvažnijih datuma u kalendaru značajnih nacionalnih godišnjica u 2009. godini, barem tako kažu.<br /><br />Prošlo je 200 godina od bitke na Čegru. <br />RTS je pustio dokumentarac, Mirko Cvetković je položio kiticu cveća, par vojničića također pa su onda niški glumci izveli performans (divne li, srpske, reči)...... razišli se i to je bilo to.<br /><br />A nama je ostalo da razmišljamo......<br /><br />Setimo se:<br /><br />"Karađorđe je, u želji da oslobodi sve Srbe, svoju vojsku podelio na četiri dela: jednu je uputio na Bosnu, sa drugom on je pošao ka Crnoj Gori, treća je poslata na Niš, a četvrta na Timok. Sve su vojske u početku srećno napredovale. Karađorđe je pobedio Turke na Suvodolu i došao do Novog Pazara, gde se njegova vojska sastala sa četom Crnogoraca. Hajduk Veljko Petrovic je u Bugarskoj prodro do Belogradzika, koji je na juriš osvojio. Ali poraz na Čegru pokvario je sve.<br />Vojskom koja je trebala da osvoji Niš zapovedao je vojvoda Miloje Petrovic. Zbog zavade sa njim, Petar Dobrnjac napusti svoje položaje i Turci sa 20.000 vojnika udare na srpski šanac na Čegru kojim je zapovedao Stevan Sindelic i u kome je bilo samo 3.000 vojnika. Miloje je mrzeo Sinđelića i nije mu hteo poslati pomoć, već je mirno gledao kako 20.000 Turaka kolju 3.000 Srba. Srbi su se očajnički borili ali kad su Turci prodrli u šanac, Sinđelić opali kuburu u barut te i Srbi i Turci odlete u vazduh. Od glava izginulih srpskih vojnika Turci su podigli ''Ćele-kulu'' koja i danas stoji na Čegru."<br /><br />Alfons de Lamartin, francuski političar i pesnik neke tamo davne 1833. godine obišao je Ćele-kulu i tom prilikom ostavio je poruku našem narodu:<br />"Neka Srbi sačuvaju ovaje spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im kakvu su cenu platili njihovi očevi".<br /><br /><br />Da li je naš narod ikada obratio pažnju na tu poruku i na sam spomenik?<br />Dokle će se Srbi mrzeti do te mere da bez ikakve griže savesti gledaju kako neprijatelji kolju njihove sunarodnike?<br />Dokle ćemo mirno gledati kako nas uništavaju oni koji su se našom braćom nazivali? Oni koji se, verovatno, stide i vojvode Sinđelića...<br /><br />Kada će Srbi shvatiti da su srpska četiri ocila sve što ih kroz život treba voditi? Da samo složni možemo negde, pa gde god da zapucamo? Da samo složni uopšte i možemo dalje?<br /><br />Ne.... Nešto mi govori da ćemo se uvek deliti.... Na leve i desne, gornje i donje, na podobne i one manje podobne, na plave i crne, na one što nose starke i one što nose štikle..... Razlikovaćemo se po pozivnim brojevima naših mobilnih telefona, razlikovaćemo se po apsolutno svemu. A mrzećemo se zbog najmanjih razlikica.....<br /><br />Pusto srpsko...</div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-4605566765150806199?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-89539148793054064232010-03-09T18:27:00.002+01:002010-03-09T18:29:41.938+01:00<div style="text-align: justify;">Neko me je skoro pitao - Postoji li recept za sreću?<br /><br />E, pa.. postoji. Sreća se pravi od jednog jedinog sastojka - TEBE! Pitaš se kako, stranče?! Ma, lako....<br /><br />Sedi... Sedi tu pored, ne ujedam. Pogledaj kroz prozor i reci mi šta vidiš! MOLIM?! Kakav crni smog, kakve prljave zgrade, gde?! Ma kakve samoubice po krovovima i mostovima?! Ja to ne vidim!!!<br />Vidim na onoj terasi saksiju sa muškatlama čiji su cvetovi kao pesnica najjačeg muškarca. Vidim psa koji presrećno trapka pored nogu svoje gazdarice. Vidim i onu bebu kako, kao nabolji gimnastičari sveta, propinje nogicu iznad glave.<br /><br />Vidiš.. Moraš da gledaš ispred sebe, da vidiš šta želiš, da pročitaš svoje snove... Polako, niko nije rekao da će biti lako! Nije ni meni bilo.<br /><br />Jedne večeri sam shvatila šta želim..... Čavrljala sam sa jednim dvoimenim čovekom na temu braka i taj je čovek rekao da ne postoji ništa zabavno u tome. Začuđeno sam pogledala u svoje srce koje je glasno govorilo upravo suprotno.<br /><br />Moje srce je oduvek želelo jedno te isto - drugo srce. Kao da je jednom davno to bilo jedno ogrooooooooooooomno srce, pa ga neko cepn'o sIkiricom i onu drugu polovinu frljnuo negde na stranu. Želelo je da nađe svoj drugi deo, pa da kuca jače, da pobedi sva druga srca na svetskom takmičenju srcokucača!!!<br /><br />Ja želim da imam nekog ko od mene neće pobeći, ko će umeti da uživa u ovolikoj ljubavi i mojim sitnim ludorijama. Želim nekoga ko želi da se sklupča sa mnom ispod ćebeta pored neke vatrice pa da zajedno maštamo o savršenoj kućici na selu i o unučićima. O sedim kosama i, artitisom pogođenim, prstima.<br />Želim da imam nekog čiji ću raspored mladeža znati napamet. Kome ću moći iz pogleda u svakoj sekundi da pročitam kako se oseća i šta misli, šta želi. Treba mi neko ko će lako da se sinhronizuje sa mnom u ovom ludom dobu.<br /><br />Ranije sam želela dobrog prijatelja, jer to nikad nisam imala. Moji vršnjaci su želeli najnovije patike, najmodernije bluzice, ja samo jednog malog dobrog prijatelja. I, Neko tamo negde gore me je čuo, pa je jednog dana sleteo iz Raja neki blesavi stvor talasaste kose sa toplim pogledom i ulepšao mi život.<br /><br />Sada sam ja svaki dan srećna, jer znam šta želim i znam da će mi se to ostvariti i zato mesim torte...<br /><br />I jedino što može da uruši tu sreću (na pola sekunde) je sudopera krcata prljavim vanglama.<br /><br /><br />Zato, stranče, dovraga.. ne gubi vreme!!! Sedi kraj tog prozora i ne mrdaj dokle god iza tih tvojih prljavih zgrada ne budeš video dugu i sunce. NE MRDAJ!!! Uskoro će po tebe doći tvoja sreća. Samo tvoja!!!!</div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-8953914879305406423?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-5862122380183561662010-03-09T18:19:00.001+01:002010-03-09T18:22:08.203+01:00.. Pa ležim u krevetu non stop i kijam i šmrcam i umirem u dosadi i beznađu...<br /><br />Ovom prilikom, dragi prijatelji, želim da vam svima otkrijem jednu dobro čuvanu istinu:<br /><br /><big>PREHLADE SU TVOREVINE ZLA!!!!!!!!!!!</big> <br /><br /><br />Zbilja, onaj koji je stvorio prehladu mrzeo je ljudski rod iz dubine duše. Ako je, uopšte, istu imao. Ako nije, onda iz dubine svojih đavoljih kopita.<br />Koliko moraš mrzeti nekoga pa da ga okuješ u taj prostor dva sa metarčeteres na nekoliko dana.... Pri tom ga još osudiš i na tako kvalitetan TV program da po celi dan sedi sa lap-topom u krilu.<br /><br />No, dođe i taj trenutak da ni sa cvikama više ne mogu da buljim u svemoćni 15.4" LCD, te se nanovo samoosudim na gorepomenuti šarenoliki TV... Dobro, šta je tu je!<br /><span> Oprema je na mestu: maramice (za slučaj obilnog curenja nosa usled prehlade), lavor (za slučaj rapidnog curenja mozga i želudca usled gledanja TVa) i čokolada (za slučaj da mi se nešto priglocne - šta ću, debela sam)......................</span><br /><div style="text-align: justify;"><wbr><span class="word_break"></span>....... i........ KREĆEMOOOO!!!!!!!!!!!!<br /><br /><br /><br /><b>RTS 1:</b> Povratak Otpisanih u Bolji Život, nakon Dnevnika Srećnih ljudi i Žikinošarenične Mire Gadanje PoLJak.......... <br /><br />Neka hvala... šetam dalje, RTS 2 je živahna kopija Keca......... Šetam dalje.............<br /><br /><b>PINK:</b> Uključenje na Farmu, uživo. Popularna pevačica (?!) Olja Crnogorac se ispoveda - kako je preležala VELIKE boginje i kako se plaši da će krava da pojede njenu kerinu (Lina je nešto malo, belo i krajnje smoreno - valjda je jadno kuče shvatilo ŠTA mu je gazdarica)........ Viktorija - pevačica bivšeg glasa - iz petnih žila peva neku pesmu, pri tom se pitavši da li je Cecina pesma "Pustite me da ga vidim" izvorna narodna?!?!?!?!??!? Nikola Hadži Nikolić sav taj jad i tugu utapa tako što svira dvojnice, te budi ostale ukućane..................<br /><br /><br />Ajd, neka ih.......... šetam ja dalje...............<br /><br /><b>B92</b> Uključenje u kuću Velikog Buraza, takođe uživo. Čudnovati iscrtani frizer nakon trljanja polnih organa 13 godina mlađe makedonke Viki, recituje tekst svoje nove pesme koja govori o tome kako žene nose pidžame da bi prikrile neobrijane genitalije. Starleta iz Kraljeva prezentuje svoje čizme za gaženje muških testisa, a zli patuljak hejtuje ženu bez noge....... Sexy Sandra (ne gledajte me tako, pobogu, to joj je umetničko ime) pevuši refren svoje pesme o lezbijskom seksu (koji nikada nije doživela).<br /><br /><br /><span> Ajd dalje.....................</span><wbr><span class="word_break"></span>............ Proradiće mi lavor...........<br /><br /><b>KOŠAVA</b> E, ovo je najbolje........ Talk-Reality-Nešto tako Show "Luda kuća".... Voditelj je simpatični Rom - Dejan Stanković, ili tako nešto, u zlatnom odelu (Modni Studio DIKTAT, Terazije broj Nešto)... Kad bih bila baš zla prema jadnom momku koji vodi ovu emisiju, mogla bih da kažem da je ovo pandan Jerry Springer Show-u, ali ne - ovo je mnogo mnogo bolje. Jučerašnja tema ove emisije željne istine i suočavanja bila je: "IMAM DVE VERENICE". Na poziv simpatičnog Roma, iza koga stoje dva momka iz Sekjuritija, u studio ulazi neka muška osoba u roze dukserici sa upadljivo nerazvijenim ramenima. Gospodin Denis je radnik obezbeđenja na splavu, o čemu svedoče opasna frizura i ožiljci (moj je otac pomislio da je čoveku našiveno tuđe lice). Kreće tugaljiva priča. On je dve godine sa jednom curom, a godinu sa drugom. Obe ih je verio, i obe ih voli. Više ne može da krije to u sebi, te je rešio da ih suoči pred kamerama i ponudi im idejno rešenje - da svi žive zajedno! On i dve žene! :) Ulaze jedna po jedna srećna verenica i, mic po mic, dolazi do istine.<br />Jedna od njih (ova što je dve godine sa nesrećnikom) ima 22 godine i kozmetički salon, a sa verenikom živi zajedno već godinu i nešto.<br />Druga je obučena opasno, studira u Milanu i ima zanimljive dokolenice.<br />Polako kreće koškanje ("Kokoško","Šta ti meni, znači, kokoško", "Završićeš na Traumotološkom" i tome slično)... Lomi se prvi stakleni stočić...... reaguje Sekjuriti Služba.....<br /><br />Srećni Rom uskače, smiruje troje uzbuđenih iz ljubavnoga trougla i ushićeno im saopštava: OSVOJILI STE PUTOVANJE U VRANJSKU BANJU!!!!<br /><br />What a joy!!!!!<br /><br />Ovo troje odlaze, a Rom se oprašta od publike:<br />"Pozdravlja Vas Vaš omiljeni kućni ljubimac! Ljubim Vas, volim i obožavam! MWAH! (tu učini poljubac upućen kameri, kamermanu ili gledalištu - adresa nepoznata) ČAO!!!!!"<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />Dame i Gospodo, dobili smo pobednika!!!<br /><br />Svakog četvrtka na TV Košava u 23:05, gledajte našeg omiljenog kućnog ljubimca, nećete zažaliti!!!<br /><br /></div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-586212238018356166?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-72018498548780313322010-03-09T18:17:00.001+01:002010-03-09T18:18:56.463+01:00<div style="text-align: justify;">Dok sam pisala prethodni tekst “Beograd prodao krairani stolnjak za tri lignje u velikom tanjiru”, po stanu su letele froncle kupusa i zrna soli. Kućna radinost je složno pakovala kupus u burence i poslala ga u podrum, na kišeljenje.<br /><br />To je mojoj dragoj gospođa-Mami i meni dalo svojevrstan šlagvort za ćaskanje na temu – sarme, kis’o kupus sa alevom, i ostale kupusne koještarije. A onda je na to uleteo i Ujka, kao kec na desetku i naterao me da ispišem ove redove. Dan kasnije, moja verna čitateljka Mara mi je poslala poruku u kojoj kaže da bi volela da pročita nešto na ovu temu… E, pa evo, u njeno zdravlje!!!<br /><br />Šta je to što je Ujka rekao, koja je to trešnjica koja je ukrasila šlag?!<br /><br />Rečenice: “Žene danas ne kuvaju. Ljudi koji rade, mesecima ne pojedu kuvano jelo.”<br /><br />Onda krenem da vrtim po glavi, uključim moždani Google. Ma, kakva crna kuvana jela?! Pa, ja znam žene koje ni pitu sa sirom ne umeju da srolaju. A da ne govorimo o podvarcima, sarmama, pasuljima i ostalim kuhinjskim divotama…<br /><br />E, sad… Kako je došlo do toga?! Evropeizacija, amerikanizacija, Osmi martovi, Dani zaljubljenih, prava na glas i na karijeru…! Dobro, biću pravedna – kriva je pogrešna interpretacija tih i njima sličnih pojmova, u narodu poznata kao feminizam (još jedna divna i nadasve srpska reč).<br /><br />Tako su Srpkinje pomislile da će biti ravnopravne sa jačim polom ako i samo ako (matematičari bi rekli AKKO) odbace kecelju i varjaču, late se akt(e)n tašne i nađu sebi ličnog, privatnog (urbanog, podrazumeva se) lekara koji će vršiti abortuse nad onim divnim slatkim bićima koja su plod vrelih noći provedenih sa šefom. Oženjenim, naravno.<br /><br />A meni odmah u glavi lik i delo moje prabake. Nek’ joj dobri Bog podari rajska naselja! To je žena koja je, dan pre oslobođenja Srbije od fašizma, ostala udovica. U njenoj kući, u malom selu na jugu Srbije, osim nje, ćerke i jedne krave, živeo je i nemački general, sa pratnjom. I to lep nemački general. Ali on nikada sebi nije dao za pravo ni da je dotakne. Istog dana kada joj je uručena muževljeva Partizanska spomenica, malo je falilo da bude uhapšena. Izašla je na trg, sa ćerkom i kravom, te je javno spalila spomenicu. Sasvim sama, starala se o imanju, bratancu i bolesnoj ćerki. Sasvim sama, odgojila je ćerku, obrazovala i primorala da završi medicinski fakultet u Beogradu. Sasvim sama je prodala sve što je imala u selu i došla u Beograd, da odgaja i unučad, jer su ćerka i zet bili prezauzeti stalnim poslovnim putovanjima. Bila je to jedna nepismena žena sa sela, koja je u svojim izboranim rukama i mekom, ali prodornom, pogledu imala više pameti od mnogih današnjih Prof, Dr-ova i Mr-ova. Znala je da udari, znala je da pomazi. Kuvala je, prala je, peglala i čistila, a usput je i pratila fudbal – zagriženije od svakog muškarca. Jednom su je pitali zašto se nikad nije ponovo udala, zašto nikad nije pogledala nijednog muškarca. Odgovor je bio jednostavan, kao i ona sama: “Niko ne može da zameni zagrljaj mog čoveka.” Preminula je u poznim osamdesetim godinama, nakon nekoliko uzastopnih srčanih napada. Poslednja rečenica sa njenih usana je bila: “Idem kod mog čoveka!”<br /><br />Ne kažem ja da žena treba da se zamandali u kuhinju i dečiju sobu. Ne, žena treba, pre svega, da bude finansijski samostalna, odnosno, da radi. Ali, jednom ćemo se svi penzionisati. Da li želite da te dane provedete okružene mačkama (ah, divnog li stereotipa), ili okružene unučićima dok im pravite torte, kolače i punjene paprike?!<br /><br />Ako makar jedna žena nakon čitanja ovog teksta shvati šta zapravo znači –emancipacija–, moja misija će biti uspešna!<br /><br />Ostaje samo nada… Do sledećeg čitanja! </div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-7201849854878031332?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-21872926648903185932010-03-09T18:15:00.000+01:002010-03-09T18:17:04.159+01:00Život. Na samom početku i nije naročito privlačan. Devet meseci u mračnoj samici, u vodi, sa nekim prokletim crevom koje se mota svuda gde, naravno, ne treba. I, taman kad se priviknete na te „uslove“, zidovi samice počnu da vas pritiskaju, guraju… Onda ugledate ONU rupu i pohrlite ka njoj misleći da je tu spas, kad ono… Po difoltu vas dočeka neki brkati pervert koji vas odmah šljapne po goloj guzici. Plačemo i kunemo se (u sebi) da ćemo mu se kad-tad osvetiti za taj pretrpljeni stres. Na kratko vas spuštaju na grudi neke znojave, uplakane žene za koju vam kažu da je vaša mamica, na šta ona kreće još žešće da ronza. Iz majčinog mokrog naručja vas otima neka grozna našminkana droca, sa dugim veštačkim noktima, koja vas gura pod vodu i mahnito trlja. Onda vas uviju u neku krpu i uglave između neka dva dosadna drekavca.<br /><br />Dobro došli u život! Veselo! Zvuči kao opaki sarkazam…<br /><br />Narednih meseci se lečite od stresa spavanjem i jedenjem kojekakvih papica. Povremeno vam zamene one čudne lepljive gaćice sa medama i puste vas da puzite pred oduševljenom rodbinom. Šta sve čovek mora da radi da bi dobio po koju igračku…! Zapravo, vreme je da shvatite – vaš život prvih nekoliko godina biće cirkus, a VI ćete biti glavna klovnovska tačka! Od prvih koraka (malih i nesigurnih), prvih izgovorenih reči (nepravilnih i gugutavih), pa sve do onog momenta kada egzaltiranoj baki iz komšiluka gurate pod nos tri ispružena prstića, da shvati koliko imate godina. Previše je oduševljena i gluva da bi razumela ono mucavo izgovoreno ’tli’.<br /><br />Odmah da vam kažem – opako će vam se smejati dok pokušavate da im, svojim jezikom i rečima, objasnite neke zaista jednostavne stvari. Govoriće vam kako ste ’sladak mali klinac’ ili ’slatka mala klinka’, a vi ćete želeti da ih sve potrefi grom, jer ste vi odraslo, ozbiljno čeljade! To što ne umete da vežete proklete pertle na glupim patikama – to je samo vaš problem, jel da?!<br /><br />Kada napunite nekih 6-7 godina, rešiće da ste dovoljno porasli i da ste se dovoljno mazili u maminim i tatinim rukama i smestiće vas u neku veliku sobu, sa još dvadesetak sličnih ljudi i nekom ženom koja vas tera da, kao poludeli, ponavljate mantru „Mama mami Momu – Amo mami, Momo!“ i da pišete A, M, I i O dok vam ruka ne otpadne. Polako, nema svrhe nervirati se… Narednih 12-17 godina ćete provesti u toj i u njoj sličnim ustanovama.<br /><br /><span>Usput ćete imati još neke omanje stresove tipa: fizičko sazrevanje, spajanje i raskidanje prijateljstava, zaljubljivanje/odljubljiva</span><div><wbr><span class="word_break"></span>nje, loše ocene, dobre ocene (o, da, i one predstavljaju stres svoje vrste), svađe sa roditeljima, nešto suza, smeha, dobre klope, pića…<br /><br />Život… Ume stvarno da bude teška dosada, ali… Onda vam se desi da imate 19 godina, da imate najboljeg prijatelja koji je ujedno i vaš anđeo čuvar. Imate divne roditelje, baku i deku, koji su načelno OK iako umeju da gnjave… Imate godinu dana starijeg ’burazera’, istoričara-anarhistu, čije vas ’Sejo!’ uvek oraspoloži i razneži do daske… Imate divne kolege na fakultetu, sa kojima ispijate bezbrojne kafe… Imate prijatelje sa kojima idete u kafane i kineske restorane… Prijatelje pravnike, filologe, slikare… Imate i sreću da napredujete na fakultetu, a da usput pišete tekstove koji će se svideti najboljim novinarima i javnim ličnostima Srbije i inostranstva. (Ovo me podseti na onaj stari fazon – ne prodajem, no se hvalim)<br /><br />Ponekad malo padnete, naravno, ali… Život je jedna divna igra. Samo treba da se uklopite u njegov ritam i da plešete ka uspehu i sreći. </div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2187292664890318593?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-20926818771454804812010-03-09T18:08:00.003+01:002010-04-10T14:01:48.905+02:00Eto ga Božić. Prošlo već sedam dana ove nove godine, pa reko’ red je da sakupimo malo misli i vidimo šta smo imali u toj davno otišloj 2009. godini.<br /><br />Dakle, idemo! Jesmo svi izvadili svoje konobarske blokčiće?! Naoštrili grafitne olovke?! E, dobro onda. Da pribeležimo!<br /><br />Imali smo procvat huliganstva, reklo bi se?! Sećate se, lemanje stranaca po ulicama, navijačke tuče i to…?! No, pitanje je da li je to procvat ili su neki tek sad progledali i uvideli šta se dešava na ulicama grada. Sledeće je pitanje da li je Bris Taton morao da pogine da bi se vlasti osvrnule i malo proanalizirale navijačke grupe. No, izgleda da navijačima niko ne može ništa, a još su veći izgledi da iza svih zločina ovog sveta stoji novinarka Brankica Stanković (google.com/insajder, ako ne znate o kome govorim).<br /><br />U toj 2009. godini smo se zakrvili i oko ’prajd’ parade. Sreća, ista je odložena/zabranjena, pa nije došlo do krvoprolića. No, to je bio još jedan razlog da se pokrene hajka protiv patriotskih organizacija u Srbiji.<br /><br />Oslobodili su nas viza u decembru, sad možemo lepo da putujemo po zemljama šengenskim. Ne znamo, doduše, sa kojim novcem će to ovaj narod da izvede. Možda sa ovih 1700 RSD što smo dobili za one famozne akcije koje smo išli da upisujemo?! Ili ćemo možda svi da se obogatimo jer će uskoro svi shvatiti da je naš Punto bolji i od Lambordžinija?!<br /><br />Najbolja srpska TV sapunica „Narodna skupština“ i dalje obara sve svetske rejtinge. Scenaristi su uveli kojekakve zanimljivosti i sada se akteri gađaju cipelama, umesto ranijim psovkama i čašama vode.<br /><br />Usvojen je čuveni zakon o informisanju, koji medijima preti kaznama od čak 1.000.000€. Možda i ne bi bio tako loš, kad bi se koristio u normalne svrhe a ne za kojekakve političke osvete.<br /><br />Istog dana kad su nam ukinuli vize, usvojen je i novi Statut Vojvodine koji mnogi nazivaju sramnim. Neki kažu da je statut jednak samostalnosti pokrajine i da vodi do daljeg cepanja Srbije, dok se ostali sa tim ne slažu i razlažu milijardu nekih teorija.<br /><br />Te 2009. godine preminuo je Patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle. Ispratilo ga je više od 600000 ljudi. Preminuo je glumac i pevač Dušan Jakšić. Upokojio se i akademik Milorad Pavić. Deveta godina nas je ostavila i bez kompozitora Novice Uroševića i pevača Milana Babića.<br /><br />Meni će ova 2009. godina, kao i ostale prethodne, ostati u nekom mešovitom sećanju. Pogibija dragog prijatelja zatim i gubitak jedne jako važne osobe ovu su godinu zavili u crno. Crno, pa se ne vidi. Ali, bilo je i lepih stvari. Kada ste okruženi prijateljima kakve ja imam, svo crnilo je osuđeno na rasvetljavanje i dobijanje veselog kolorita. Zato ih i volim. Prijatelje, jelte.<br /><br />2009. godina mi je vratila inspiraciju te sam se ja vratila pisanju. Pokrenut je blog, a moje tekstove i priče čitate i ovde. Drago mi je što se mogu pohvaliti da su moje reči ove godine hvalili i gospoda: Dragoslav Bokan, Dule Nedeljković i Nikola Hadži Nikolić (koji mi daje posebne podstreke svojim govorima i tekstovima). Hvala vam!<br /><br />Krajem ove devete godine bila su i dva divna koncerta grupe 357, pa ću iskoristiti priliku da se ovde javno zahvalim momcima iz gorepomenute grupe na divnim provodima.<br /><br />Pozdravljam i sve vas koje nisam ovde navela a koji ovo čitate. Čim ste tu, među mojim prijateljima, znači da ste posebni i divni.<br /><br />Srećna vam svima Nova godina i Božićni praznici i nek' nas sreća sve prati!<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2092681877145480481?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-63770935497512157392010-03-09T18:06:00.000+01:002010-03-09T18:08:00.210+01:00Sve je počelo tako što je Nikola Hadži Nikolić objavio da grupa 357 prestaje sa radom.<br /><br />A kako se nastavilo?<br /><br />Eh…<br /><br />Najjači i najtraženiji polako odustaju. Pitate koji su to?! To su oni koji su decenijama imali snage da nas usmeravaju ka smeru suprotnom od nakaznosti ka kojoj nas većina vuče. To su oni koji su, uprkos svim podmetnutim nogama, posle svakog saplitanja ustajali i nastavljali borbu, jer su gledali u decu, u budućnost, u svoju zemlju. Zašto odustaju? Zato što se i najjači istroše. Zato što i najpametniji otupe. Zato što ih svako od nas podržava, ali tiho a ponekad i ćutke, kao da se bojimo da ustanemo i glasno kažemo: “Sa tobom sam, brate!”<br /><br />Počinjem da sumnjam u sve što su roditelji u mene usadili. Sumnjam da volim svoj narod. Stidim se to da kažem, ali tako je. Ne mogu voleti one koji sebe ne vole. Ne mogu da volim one koji trpe gaženja, koji rado bivaju topovska hrana. Sumnjam da ću ostati u ovoj zemlji, iako mi je to uvek bio san (da živim u mojoj Srbijici, sa mojom lepom i srećnom porodicom). Znate zašto sumnjam?! Zato što mislim da neću imati snage da danas-sutra svoje potomke učim da ljube gospodarske čizme mržnjom okovane i da se lažno osmehuju svakom teškom udarcu. Neću imati snage da ih učim da vole svoju zemlju i svoj narod koji za njih nemaju ljubavi.<br /><br />Počinjem da sumnjam i u sebe. Da li sam ja ikada uradila bilo šta da najjačima i najtraženijima pokažem da sam uz njih?! (I, pri tom, ovaj put ne mislim samo na grupu 357) Da li sam ikada jasno stala i rekla šta želim od svoje zemlje i šta želim od sebe?! Da li sam!?<br /><br />Kao u pesmi Riblje Čorbe “Zbogom Srbijo”: ‘Ja odoh, pa zbogom i zdravo. A da li imam pravo, Srbijo?’<br /><br />Imam li pravo da bacam drvlje i kamenje?<br /><br />A opet, šta ja mogu da uradim?! Ja, ovako mala i beznačajna!?<br /><br />Jedan je klas slab i može se prstom prelomiti, snop žita ne salomi ni ruka. Mislite o tome.<br /><br />PS.- Ovaj dan mi se nimalo ne sviđa. Sunce mi ironično šljašti u prozore.<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-6377093549751215739?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-14876969634925163922010-03-09T18:05:00.001+01:002010-03-09T18:05:56.906+01:00<div style="text-align: justify;">Ne mogu više da spavam. I to ne samo zbog moje insomnije već i zbog one Jelenine. Gde god se prokleto okrenem, neko peva to, neko pušta tu pesmu, komentariše je i šta već sve ne!!! Pitam se samo - zbog čega!?<br /><br />Ako ćemo realno, spot za pesmu je kvalitetno odrađen. I to je sve što se kvaliteta tiče.<br /><br />Da li je Srbija toliko ogrezla u glupost pa joj i najgluplji tekst pesme postaje hit života? Ili je Srbija toliko sarkastična, pa mi svi slavimo Jelenino otkriće značenja reči ‘insomnia’? Ili je sve otišlo u majčinu, onako kolektivno? Zašto ćemo se slatko nasmešiti kad vidimo devojčice od 7-8 godina koje pevuše: ‘Zovi me noćas u tri’? Zašto će nam biti tako ‘meeeeedeno’ kad vidimo našu decu koja pokušavaju da imitiraju koreografiju drage nam JK i urliču: ‘Ajde dođi taji’?<br /><br />Ne mogu a da se ne zapitam šta je sledeće… Već vidim, pevaljka XY (najnovija na estradi, čak je tri krave i pet veprova prodala za taj hit), obučena u plastičnu kesu, sa veštačkim trepavicama od pola metra i kosom duginih boja. Peva nešto ovako:<br /><br /><i>“Ja ne mogu više ovako,<br />urinarni problemi me muče.<br />O, progutaj me, duboka rako,<br />Rastuća hernija me tuče.<br /><br />Zovem hitnu pomoć u tri,<br />Oooo, hernija.”</i><br /><br />Uzgred, znam jednog klinca od 3 godine koji, kad god mu se samo SPOMENE JK i Insomnia, trči kod mame i vrišti abnormalno.<br /><br />Wonder why :)</div><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-1487696963492516392?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-12875558526990348642010-03-08T19:56:00.001+01:002010-04-10T14:13:54.098+02:00<p align="“justify“">„Pevaj Srbijo – zemljo junaka, pevaj Srbijo – zemljo bitaka!“</p><br /><p align="“justify“">To su pevali naši divni momci iz košarkaške reprezentacije, dok su im se caklile oči od suza a grudi od medalja na balkonu ispred desetak hiljada Srba koji su blistali opčinjeni uspehom srebrno-zlatnih momaka.</p><br /><p align="“justify“">I, zaista, ako pogledamo te naše „umedaljene“ džinove, ovo i jeste zemlja junaka.<br />Ali, postoje u Srbiji i oni drugi „junaci“ koji se omladini prikazuju kao idoli, u najmanju ruku. Da vidimo: </p><br /><p align="“justify“">- 2. decembar 2007. godine – devetnaestogodišnjem „navijaču“ Urošu Mišiću je na poluvremenu utakmice Crvena Zvezda – Hajduk iz Kule bilo veoma dosadno, te je pomislio da bi bilo krajnje kul da se zabavi tako što će bakljom da udari i opeče policajca Nebojšu Trajkovića a da ga zatim, fino kakav je i on sam, ponudi da tu istu baklju prezalogaji. Kako se čini, policajac nije bio pri apetitu i nisu mu se svidele ni novostečene opekotine, posekotine i nova frizura ’a la Uroš’, te se naljutio i otišao na VMA da se leči. Tako da postupi, a siroti Mišić (pravda za njega!) je hteo samo da se poigra ’tijekom’ poluvremena! Ccc... Sada sirotog zaigranog Uroša terete za pokušaj ubistva žandarma koji, usput budi rečeno, od tog decembra 2007. godine, sanja mrtve krave. Navijači Crvene Zvezde su ogorčeni zbog neprijatejski nastrojene policije koja neće da se igra društvene igre „Ko proguta baklju – peva Gori Vatraaaaaaa“, te po celoj Srbijici pišu grafite „PRAVDA ZA UROŠA“ i teše se pevajući: „Delije, delije, ’ajmo svi u glas - Uroš Mišić jedan je od nas“. Za to vreme, LGBT grupacije koje se bore za svoja prava u Srbiji, udaraju Delijama tuk na luk parolom – Vazelin za Uroša. </p><br /><p align="“justify“">- 4. maj 2008. godine – Košarkaš, student u SAD, Miladin Kovačević se u dalekoj američkoj kafani, u državi Njujork, prisetio one dobre stare pesme: „Prokleta je Amerika i zlato što sja“, pa je u sred tog meraka – da bi opravdao svoje srBsko ime i poreklo dovatio obližnjeg Jevreja Brajana Štajnhauera i mlatn’o ga tako da se ovaj nesrećnik iz kome probudio pet meseci kasnije. Američka javnost bila je zgrožena srpskim načinom prikazivanja meraka, te je Hilari Klinton u to ime tražila da se ukine sponzorisanja Košarkaškog Saveza Srbije, jer isti (KSS) nije na vreme izbacio Miladina sa terena. Gospođa Klinton se, očigledno, nikada nije srela tet-a-tet sa Kovačevićevom pojavom od nekoliko metara visine i tonom težine, te je pretpostavila da je to izbacivanje lako učiniti. Tamošnji konzul Slobodan Nenadović falsifikovao je isprave Kovačeviću (ili se barem za to tereti), te je ovaj došao u Srbiju i postao heroj koji je čak posetio i sednicu Skupštine. Teta-Amerika se naljutila na malu Srbijicu i zatražila da se Miladinče isporuči natrag, ali se Srbija vozdigla i hrabro rekla: „NE! Evo vam miliJon dolara, a mi ćemo malom lupiti ćušku i reći mu da više ne tuče drugu decu!“ </p><br /><p align="“justify“">- 17. septembar 2009. – Bris Taton je, pred utakmicu Partizan – Tuluz, poželeo da vidi kakva to nezaboravna popodneva nudi srpska prestonica. Seo je sa svojim prijateljima u Irish Pub na Obilićevom vencu, počastili su konobara pivcetom i gledali u mlade Beograđanke koje su šetale svoja raskošna tela. Francuzi, kao Francuzi, od meraka u kafani kraj šetajućih žena nisu primetili grupu od desetak huligana koja im se približavala. Nastade pometnja, da ne kažem – tuča. U tuči su dvojica simpatizera Tuluza lakše povređena. Taton je najgore prošao, jer su ga huligani, naoružani bejzbol palicama, šipkama i bakljama, izdvojili iz grupe i počeli da ga tuku. Pokušao je da pobegne, i sa visine od šest metara, preko ograde pao na pločnik. Prilikom pada, ali i od silnih udaraca huligana, zadobio je prelom karlice, ozbiljne povrede aorte i glave. Koliko sam uspela da saznam, mladim huliganima je izvesni Kića (za čiju se pravdu bore) rekao da će dokazati ako napadnu francuze. Huligani (90% njih je 1990. i 1991. godište) su videli francuze koji su se smeškali i podizali tri prsta, pa su rešili da se dokažu. I dokazaše se... Nakon nekoliko dana borbe sa samim sobom, Bris Taton je preminuo. Grobari, navijači Partizana, kukumavče kako nisu njihovi saborci navijači krivi za Tatonovu smrt. Načuli su nešto (citiram od reči do reči Srđana Jevrića, koji je ovo objavio na Facebook-u u grupi „Pravda za Kiću“): „Jedna moja prijateljica radi kao anesteziolog na Kliničkom centru, vodila je računa o Brisu, i kaže, da je Francuz i pre dolaska u Srbiju, bio bolestan, imao je Hočku, koja predstavlja jednu vrstu raka krvi. Da nije bilo te njegove bolesti, koje vuče već dugo, ovaj incident se nebi završio tragično, a verovatno bi Bris, već bio kući. Klasična politička nameštaljka sa ciljem konačnog obračuna sa navijačima u Srbiji.“ </p><br /><p align="“justify“">Ako gospodin Jevrić ovde misli na Hočkin limfom, onda bi morao znati da je Hočkin limfom maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezenu, jetru i sistem za varenje. Nikakva vrsta raka krvi. Drugo, pitam se da li gospodin Jevrić ovim želi da opravda nasilje načinjeno nad francuskim navijačima?! Koga šiša, bio je bolestan... Da nije bio bolestan ne bi umro nego bi samo imao slomljenu karlicu i povrede glave i aorte!!! </p><br /><p align="“justify“">Nemam više komentara na temu ova tri „hrabra junaka“. Ona pesma sa početka teksta kaže: „Pevaj Srbijo, silnije, jače – pevaj Srbijo, kad ti se plače!“ Zato predlažem da svi zapevamo, za pokoj duše Brisa Tatona i za sve povređene žandarme i nedužne navijače. Koliko je umesno pevati, kada grad Beograd proglašava Dan Žalosti?! Jednako koliko je umesno da RTS taj dan pušta Belu Lađu. Prema tome – slobodno pevajte. </p><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-1287555852699034864?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-47544249315403155882010-03-08T19:37:00.001+01:002010-03-08T19:55:37.123+01:00<pre>Људи су изашли на улице, <br />И покрили земљу до обале, <br />Тражили правде и истине, <br />Тражили оно што не може. <br /><br />Са супротне стране у редове, <br />Послали су тенкове, <br />Из ваздуха пао је гас, <br />А са разгласа чуо се глас: <br /><br />„Разиђите се, грађани, јер бићете гађани, разиђите се, грађани...“ <br /><br />Неки је клинац потрчао, <br />Нешто из руке бацио, <br />Нешто је пукло и све је замукло <br />Кад је главом уназад забацио...<br /><br />Имао је само петнаест година, имао је само петнаест година. <br /><br />Сви као један јурнуше <br />И зидове хунте одгурнуше, <br />Врхове флаша попалише <br />И ограду гвожђа одвалише. <br /><br />Добро дошли у Србију, добро дошли у Србију! <br /><br />Петнаест дана после свега, <br />Смирили се и престали,<br />Све побуне и сви нереди<br />Већ су давно нестали. <br /><br />Потписан је уговор, <br />За исто са новим људима, <br />Поново су улице направили лудима. <br />И све је исто као пре,<br />Само фали јунак тај <br />Што је први кренуо, <br />А беше само дечак млад…<br /><br />Имао је само петнаест година, имао је само петнаест година. </pre><br /><br /><p>Песма „Нереди“ групе 357, коју је написао певач Никола Хаџи Николић, једна је од оних песама које вам, при сваком слушању, изазивају горчину у устима, трнце који јуре низ кичму и по коју сузу која јарко жели да груне из ока. То јест, осетићете то само ако мислите својом главом и схватате шта је писац хтео да каже. </p><br /><p>А шта се ту, заправо, дешава?! Дешава се то да су млађе генерације паметније од старијих. Ништа ново, а?! Можда и није ново, али је свакако штетно и глупо. </p><br /><p>Гледам те одрасле, старије људе који се приклањају неким политичким струјама, који тако јако желе да иду у свет, да им буде боље. Не мислећи при том на своју децу или децу из своје околине и на њихово добро. Да ли омладина жели да јуриша у свет који њихову земљу константно гази? Да ли омладина жели да прогута кнедлу, да избрише Косово из свог срца, да у Нови Сад иде са пасошем?! </p><br /><p>Пре два дана је (28.11.2009. године) у Београду био концерт групе 357, који је у добраном броју посетила нека другачија српска омладина. Највећим инцидентом на концерту би могли да прогласимо једну проливену чаши пива. Та друга, другачија српска омладина показала је своје лице. Количина позитивне енергије, али и количина беса у младим лицима била је на највишим нивоима. Питате, зашто беса?! Зато што та српска омладина увиђа шта се дешава у Србији. Зато што је то вече испевано много песама о нашој Србији и зато што та омладина схвата да мора да узме ствар у своје руке. А, како ће то да учини – посебно је питање. </p><br /><p>Можда је заправо морамо родитеље да упитамо да ли су спремни да саслушају своју децу?! Па да се лепо, братски, изделимо. Они (и деца и родитељи) којима ситуација не ваља и који би радо у свет, можемо да им пожелимо срећан пут. Они којима ситуација не ваља а који желе да помогну својој земљи, нека коначно дигну главе и нека промене нешто у својој околини. </p><br /><p>Друго питање упућено родитељима било би – Да ли би ваши животи и даље вредели без вашег детета?! Да ли би могли да живите са помисли да сте послали своје малолетно дете да протестује и да је оно са 15 година заувек нестало!? Да ли би и онда желели да расправљате на тему 'ЕУ или не'? </p><br /><p>Зашто родитељи не стану пред дете, кажу му: „Не, ти си млађи, пред тобом је живот. Ја се борим за твоју срећу, за твоје боље сутра.“ Колико родитеља је спремно на саможртвовање, на ломљење гвоздене ограде којом су опасана њихова деца?! </p><br /><p>Докле ће Срби пуштати своју децу да гину?! Докле ће Срби пуштати да им свако стане на кичму и својим челичним ђоном заигра твист на истој?! Докле ћемо испред себе гурати Гавриле Принципе и петнаестогодишње момке, које ћемо прогласити вандалима неколико секунди након њихове погибије?! Понављам, да ли наши животи вреде ако изгубимо децу!? </p><br /><p>Можда је дошло време да се понове речи Мајора Гавриловића: </p><br /><p> „...Јунаци! Тачно у три часа непријатеља треба разбити силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу!...“ </p><br /><p>Надам се да схватате шта је писац хтео да каже. </p><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-4754424931540315588?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-62324948728848201002010-03-08T19:29:00.004+01:002010-03-08T19:56:28.878+01:00<blockquote><p align="justify">„Imala je samo 12 godina, tog dana. Dana kada su njeni roditelji morali da je ostave jednom čiki iz familije na čuvanje. Oni su imali obaveze. Uvek su imali previše obaveza da bi bilo šta primetili.<br />Ćutala je, sedeći u ćošku dnevne sobe. Čitala je neku knjigu. Čika je sedeo preko puta nje, u fotelji. Povremeno je gledao neku utakmicu, a povremeno je gledao nju. Znala je tog čiku jako dugo, od svog rođenja, a opet – njegov pogled joj je sada izazivao neko čudno neprijatno osećanje. Nesvesno je povlačila svoju tanku letnju haljinicu ispod kolena i knjigom zaklanjala svoje grudi koje su tek počinjale da se primećuju. Pokušavala je da se skoncentriše na knjigu. Po pet puta se vraćala i čitala jednu istu rečenicu sve dok ne bi postala sigurna da je maltene napamet naučila.<br />„Hoćeš nešto da piješ, mala?“ trgao je čovekov glas.<br />„Ne, ovaj... Ne mogu, hvala“, odgovorila je drhturavim glasićem. Ni sama nije znala zašto se toliko plaši, zašto joj se ježi kičma, šta se dešava...<br />Čika je seo nazad u fotelju, sa flašom piva u ruci. Više nije gledao utakmicu. Nije skidao pogled sa male devojčice.<br />Ustala je i otrčala u kupatilo. Ispljuskala je lice hladnom vodom, pokušavajući da se smiri. Nije joj uspevalo. Brojala je, u sebi, od 1 do 10 i nazad, ništa nije uspevalo da je smiri. Imala je neki jeziv predosećaj i plašila ga se.<br />Pokušala je da izađe iz kupatila, ali je neko spolja držao kvaku. Lupala je pesnicama u vrata, u nadi da su se vrata nekako zaključala, sama od sebe, pa da će doći čika da je pusti napolje. U jednom trenutku, svetlo u kupatilu se isključilo a vrata su se otvorila.<br />Devojčica je pomislila da se nalazi u nekom lošem filmu. Na podu se videlo polje svetla koje je ulazilo spolja, a u njemu se ocrtavala čovekova senka. Krenula je da izađe, ali je on pribio uz vrata. Nije smela ni da pomisli da se pomeri. Bila je preplašena.<br />Počešao se po stomaku, gadno se oblizujući i gledajući je pravo u oči. Nikad u životu nije bila uplašenija. Čak ni u onom luna parku kad su je vodili na veliki roler koster.<br />Čika je pružio ruku i svojim grubim prstima prešao po njenom vratu. Naježila se i počela nesvesno da drhti. Čovekova ruka nastavila je preko njenih grudi, do gaćica. Tu je pritisnuo. Jauknula je i počela da plače a čovek je drugom rukom dodirivao svoje prepone. Zgrabio je njenu oznojenu drhturavu rukicu i nemilosrdno je spustio na svoje međunožje.<br />Plakala je, tiho, u trenu kad se začulo otključavanje vrata. Čovek se brzo vratio u dnevnu sobu. Devojčica je ostala u kupatilu. Sama i uplakana.<br />Nikome nikad nije rekla šta je preživela. Svaki put kad bi začula za neki slučaj seksualnog zlostavljanja, ponovo bi osetila onu istu jezu koja je klizila duž njene kičme dok je pokušavala da čita knjigu. Knjigu čijeg se naslova ne seća.“ </p></blockquote><br /><p></p><br /><p></p><br /><p align="justify">Zločini ove vrste, verujem, nikad neće moći u potpunosti da se iskorene. </p><br /><p align="justify">Ali je na nama da damo sve od sebe da promenimo morbidni svet u kome živimo. </p><br /><p align="justify">Prestanimo da se šalimo na teme pedofilije i seksualnog zlostavljanja, nikad ne znamo da li je neko u našem okruženju bio žrtva nekog monstruma. </p><br /><p align="justify">Prestanimo da omalovažavamo nevinost mladih bića. </p><br /><p align="justify">Počnimo da stvaramo neki novi, normalan i lep svet. </p><br /><p align="justify">Sačuvajmo decu, ona su najveće blago. </p><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-6232494872884820100?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-28725142998277191912010-03-08T19:23:00.002+01:002010-03-08T19:55:58.289+01:00<p align="justify">Ležala je nepomično, u starom rasklimatanom gvozdenom krevetu, u Domu, u sobi punoj njoj sličnih žena. Nije više davala ni jedan glas od sebe, nije umela da načini nijedan korak. Lekari su mislili da ona odavno nije ničeg svesna, ali su grešili. Bila je u potpunosti svesna njihove bahatosti i nepažnje, njihovih posprdnih dovikivanja i razgovora o „raspalim umirućim babama“. Bilo je teško sve to trpeti, biti nemoćan da odgovoriš, da odreaguješ, a ceo život si bio tako jak. Gledala je u zid na kome se fleka od vlage širila iz dana u dan. Tako je, u sebi, odbrojavala dane koji su prolazili kroz njen život. Ako se to još uvek moglo tako zvati. Njen život sada simbolišu samo silni aparati koji prikazuju stanje njenih vitalnih funkcija. </p><br /><p align="justify">Nekada je bila dama, žena puna energije i samopoštovanja. Sada vrši nuždu u krevet, ne može da progovori i zatraži čašu vode. Ne može da ustane i ode do prozora. Čula je medicinske sestre kako govore da je napolju divno, pravo beogradsko proleće. Ne pamti kada je videla Beograd u martu... </p><br /><p>Tog dana je sve bilo drugačije. Teže je dolazila do daha, često su joj se kapci sklapali i ometali je u posmatranju fleke. Lekar i sestre su bili neobično nežni prema njoj. Znali su. Znala je i ona. Sledeće jutro je neće biti. Osetila je neko morbidno olakšanje jer više neće morati mokra da čeka sestre da je presvuku, neće morati da gleda kako jednu po jednu ženu iz njene sobe odvoze u nepovrat. Ovaj put, odvešće nju. Znala je da se i medicinsko osoblje oseća isto – jedna raspala starica manje. </p><br /><p align="justify">Pokušavala je da prekrati sebi, a i njima, muke. Pokušavala je da ne diše, ali je uvek neki Đavo terao da otvori usta ili da raširi nozdrve. Pokušavala je da se skotrlja sa kreveta, u nadi da će pasti i zauvek nestati, kao da je tu dole ambis bez dna koji vodi pravo u Had. Htela je, želela je da nestane, ali nije joj polazilo za rukom. </p><br /><p align="justify">Znala je da tog dana neće morati ni da se trudi. Smrt će doći po nju, htela to ona ili ne. Znao je i on. Zato je dotrčao čim su ga nazvali iz njenog Doma. On, njeno drugo ja, njen najbolji prijatelj. Njihovo prijateljstvo je trajalo preko šezdeset godina, a nakon tridesete godine su odustali od stalnih objašnjavanja da nisu brat i sestra. Bili su nerazdvojni (dok ih nije razdvojila njena situacija, kako je u mislima nazivala svoju odsutnost), bili su jedno, bili su zauvek. </p><br /><p>Videla ga je kako stoji na vratima sobe, gleda je izdaleka. Pamtila je njegov široki osmeh, koji ovog puta nije sebi našao mesto na njegovom licu. Izgledao je slabije nego ikad, tog jutra. Kao da će nestati on, a ne ona. Doduše, tako su i živeli ceo život. Bili su jedno, iako su imali bezbroj ljudi oko sebe. Gledala ga je krajičkom oka kako se vuče ka njenom krevetu, nogu pred nogu, kao da će tako odložiti nemilo opraštanje. Znao je da će se ovo desiti, uvek je govorila da ona mora da ode prva, jer neće moći dugo bez njega. Nikada mu nije dozvolila da izgovori: „Razmišljaš li nekada kako će meni biti?!“ </p><br /><p align="justify">Prišao je i pogledao je pravo u oči. Crno u crno, govorili su kad su bili mlađi. Crno oko gledalo je crno oko. Što su se više družili, to su više ličili jedno na drugo. Gledao je svoj ženski lik kako nestaje i tone u zarđali krevet. Bolovi u grudima su ga razdirali. Gledala je u njega, dostojanstvenog starog gospodina, koji je umesto nekadašnjih slušalica iz koje je drečila muzika sada nosio slušni aparat. Posmatrala je izborani vrat svog prijatelja, u koji je tokom života izlila jednaku količinu suza i smeha. Posmatrala je sedu kosu i bradu, koji su pokušavali da prikriju njegove žive crne oči. To je ono što ga je oduvek odlikovalo. </p><br /><p align="justify">Prešao je taj odugovlačeni put, došao do njenog kreveta, usput progutavši nekoliko knedli. Seo je na krevet pored nje, ščepao je njenu nepomičnu ruku i privio je na svoje grudi. Sagnuo se da je poljubi u čelo, znao je koliko to voli. Njegove usne su se lagano spustile na njeno čelo, tik ispod njene sede kose. U isti mah, jedna krupna suza se skotrljala iz njegovog oka pravo na njen obraz. </p><br /><p align="justify">U sekundi joj je sve proletelo kroz glavu. Njihov prvi susret, svi rođendani, sve suze i sva smejanja, njegovo venčanje, njeno venčanje, njegova deca, njena karijera... Setila se pesama koje su stalno pevali, setila se kako su razgovarali pogledima... Prvi put u poslednje tri godine, ona se blago nasmešila dok je on prstom terao svoju suzu sa njenog obraza. Nasmešila se i nadljudskom snagom mu stisnula ruku koja je sa njenom počivala na njegovim grudima, u trenutku kada je po ekranu aparata koji prati njen puls lagano šetala ravna linija. </p><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-2872514299827719191?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-77547520171203293762010-03-08T17:20:00.003+01:002010-03-08T17:23:25.849+01:00Možda i nije tako loše kad se pojavi ta prehlada, jer onda covek ima više vremena za filozoforanje na ove visokonaucne teme... <br /><br />Uhvati me ponekad neka samoca u glavi, pa onda tako sama krenem da šetam gradom. Volim da, na polovini te šetnje, sednem u neki prenapuceni kafic u centru grada i to za sto koji je baš u sred bašte. Sedim sa cvikerima za sunce, pijem moj produženi espresso sa mlekom i slušam price mladih ljudi. Znam da je to nepristojno, ali se uvek ispostavi veoma korisnim. Ili nešto pametno cujem pa se oduševim, ili su to (cešce) kojekakve isprazne price ispraznih devojaka - pa se smejem (u sebi, naravno).<br /><br />Tako su i tog suncanog dana u Beogradu, tokom raspusta, za stolom pored mog sedele tri mlade devojke. Ne bi vam bilo potpuno uživanje u ovom tekstu da ih prethodno ne opišem... Inače, mnogo volim da dajem nadimke ljudima čije priče slušam, pa su tako ove tri dame nazvane Guska, Ćurka i Patka.<br /><br />Guska je bila vožd ove male grupe i sva je bila autoritativna. To se i videlo u njenom držanju. Lepo je videti devojku od, recimo, 15ak godina koja ima neprirodno napućene usne i još neprirodnije grudi, a to sve začinjeno blajhanim šiškama koje se spuštaju do trepavica... Guska je još imala i crne tanga gaćice ispod belih pantalona, jasno se videlo. Načula sam i njeno ime, ali nisam ga zapamtila. Upečatljivije mi je bilo ovo – Guska.<br /><br />Ćurka je, takođe, zanimljiva pojava. Zanimljivo je gledati devojke koje u 10-11 ujutru gradom šetaju u srebrnkastim sandalama (štiklica kao čačkalica za ražnjiće) i mini haljinama. Ova nije imala napućene usne, ni neprirodne grudi, nije imala ništa. Imala je možda nekih 20ak kilograma. Cenim da je novogodišnje prase u prosečnoj srpskoj porodici teže od nje, možda čak i duplo. <br /><br />Patka... Patka je jedna od onih koja misli da se status Vožda grupe dobija ako se što više iscrtaš, izbušiš i unakaziš, te tako ima bušnu obrvu, usnu, nos, bradu, uši (cele) i tako što-šta.. Brdo nekih tetovaža, brdo celulita i brdo govornih mana. Patka je jako zabavna, trudi se da dođe do reči i da ostavi utisak neke vamp-urban-BeGe-ribe... Ne ide joj, ali to je posebna priča.<br /><br />Elem... Guska je, kao i svaki Vožd, načela novu temu... Ona i Ćurka slagale su se oko konstatacije da su oduševljene novom, znaći, aplikacijom na Fejsu koja ti, ono, kaže šta Samanta iz „Seksa i Grada“ misli o tebi. Na to se Patka uključuje u konverzaciju govoreći kako bi ona želela da bude opaka jebačica kao Samanta. Ove dve su je, na to, pogledale kao kompletnu budalu te joj je Guska rekla: „Ma daj, mislim, ono, nju je lizala neka baba. Daaaaaj, bolje da sam kao Keri.. Ona se lepo spanđala sa onim Zverkom i ima keš i matorog jebača koji će da rikne i da joj sve ostavi...“<br /><br />Tu se moj mozak isključuje iz rasprave i uključuje neka svoja razmišljanja................................... Beograd VS Njujork, Seks & Grad, Tuga & Jad......<br /><br />Iskrena da budem, poenta te serije mi i nije baš najjasnija. Imamo četiri gospojice od 30ak godina koje su bliže četvrtoj deceniji nego ja sopstvenom nosu. Sve četiri su neke vajne žene od karijere, te novinarka, te advokatica, te PR menadžer i štatijaznam. Da se ova priča bazira samo na njihovom bezuslovnom prijateljstvu, njihovim životima i ljubavima – to bi bilo veoma simpatično. No, mi tu imamo problematični sindrom Samante – nimfomanke. Ne prođe nijedna epizoda serije da mi ne budemo svedoci nekog gimnastičarskog seksa ili blowjob-a nad poštarom. Kao pravoj maloj tradicionalnoj Srpkinjici, to mi je isprva smetalo. NE, nisam frigidna i sve što je ljudsko nije mi strano – samo, nije mi jasno zašto te i takve scene moraju da se puštaju popodnevima kada klinci zalegnu ispred TV-a posle ručka. Odmah mi je u glavi slika male Anike (13-mesečna klinkica) koja rukicom zaklanja prizor dlakave zadnjice nekog ćelavog lika iz dotične serije, pri tom krajnje zgroženo vičući Ijuuuuuu...<br /><br />Pitam se ja tako, da li su Keri i Samanta ono što devojke u Srbiji vide kao svoje uzore?! Da li je to poenta te neke emancipacije i Rodno Senzibilnog Rečnika koji nam dovodi Evropa?! Da li mlade devojke u svojih petnaest godina treba da razmišljaju o tome da li će ikada postati jebačice kao Samanta ili će biti bogate mlade udovice? Ne shvataju li urednici serijskih programa na televizijama i članovi saveta RRA da takve serije (pa i kojekakve Grand parade, ZAM-ovi i Best-ovi) utiču i na – sve katastrofalniji izgled omladine, sve gluplje mozgove mladih ljudi?! Ne shvataju li da se tako dolazi do povećanog broja maloletničkih trudnoća?! Očigledno ne....<br /><br />Zašto Srpkinje nemaju ideju da budu uspešne poslovne žene i u poslu ravnopravne muškom polu (što zapravo i jeste cilj emancipacije), ali žene koje svoje telo i svoje srce neće davati tako lako?! Zašto Srpkinje misle da će biti „bolje ribe“ ako kroz svoj krevet provuku što više muškaraca?! <br /><br />Zašto nikad u kafiću ne sretnem devojke koje će maštati da završe fakultete, zaposle se, udaju, rode decu i sa svojim suprugom (pažljivo odabranim i brižnim) dočekaju starost i unučad?! Nemoguće je da takvih devojaka nema!! Samo se pitam gde su?! Da li je moguće da one sede u kućama, pateći što se ne uklapaju u profil standardne mlade „BeograDŽanke Samante“?!<br /><br />Da li ćemo ikada saznati?<div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-7754752017120329376?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-11438776879104918742010-03-08T17:18:00.002+01:002010-03-08T19:52:55.620+01:00<p>Sećam se onog divnog mirisa Beograda, kad sam bila mala. Iako su to bile one nesrećne devedesete, iako su na rafovima Beograđanke stajale samo kristalne pepeljare i svećnjaci, kafane su mirisale. </p><br /><p>Sećam se, prođemo pored Poleta (tamo kod Cvetnog trga) a ono miriše riba samo tako... Stalno sam govorila tati da me vodi tamo - ’kod kapetana’. </p><br /><p>Sećam se i divne kafane „Šumadija - kod Ješe“, u Boleču, gde sam proslavila punoletstvo, maturu (malu i veliku), upis na fakultet, upis u drugu godinu, sve uspešne i neuspešne ljubavi... „Šumadija“ je uvek mirisala na roštilj, čorbe i svež ’leba. Miriše i dan danas, a postoji još iz vremena Karađorđa. </p><br /><p>U glavi mi je i „Mlava“, u Cara Nikolaja na Vračaru... Tu mirišu punjene bele vešalice, škembići i rakija... </p><br /><p>A kad sam već u tom kraju, onda mislima svratim i u moj omiljeni bife „Kajmakčalan“, koji još uvek ima karirane stoljnjake sa rupama od cigareta, metalne pepeljare, parket i ne-tako-savršeno čiste čaše. To je mesto u kome vas neće začuditi da se za pet minuta učmala atmosfera podigne u nebesa tako što će neki gost doneti gitaru i zapevati i pevati do rane zore. </p><br /><p>Odmah ispod je „Zlatni opanak“, blizu je i „Tašmajdan“ iliti Toza Grk... </p><br /><p></p><br /><p>I danas te kafane postoje.... Ali... Mnoge kafane u centru grada pretočene su u banke, menjačnice, kladionice, kojekakve kazine i apoteke. Ili su modernizovane. Neke kafane su se prodale za Coca-Cola logo i frižider. A neke su se stopostotono unovokomponovale, te za male pare (u rangu jedne rudarske plate) možete dobiti veliki tanjir hrane. To podrazumeva tri napunjene lignjice u sredini, brdo zelene salate ili rukole (jer, danas je rukola veoma IN), sa nekoliko šargarepica i soja-sosom kojim je ostatak tanjira išaran. Ako eventualno nakon tog „obroka“ poželite i kafu, dolazi do još jednog PRC momenta. Turske, naravno, nema – a espresso će vas skuplje koštati možda samo u Dubaiju... </p><br /><p>Ako se malo glasnije nasmejete, dotrčaće konobar da vas opomene. </p><br /><p>Ako, ne dao Bog, za predjelo ne koristite prvu od petnaest ponuđenih viljuški – označićete se za kompletnog neznalicu, ruralca i neevropljanina. </p><br /><p></p><br /><p>I tako mi se misli o divnim zadimljenim kafanama preseliše u sterilne prostore pune ’elite’ sa plitkim mozgovima i dubokim džepovima. </p><br /><p>Pitam se šta se desilo Beogradu? </p><br /><p>Da li je problem u tome što više nema pravih Beograđana koji bi uživali u kariranim stolnjacima i metalnim pepeljarama? Ili je problem u tome što se pojavljuju neki novi Beograđani koji, zarad društvenog statusa, gutaju knedle gledajući IN tanjire sa IN lignjama. </p><br /><p></p><br /><p>Rećiću vam samo ovo – možda je lepo biti viđen u tim novim restoranima, paziti na svaki detalj i svaki pokret, jer će možda baš vaša slika izaći u nekom ’week’ pregledu. Ali, verujte mi, još je lepše kad se zaglavi nad kariranim stolnjacima u divnom, opuštenom društvu. Uz kuvanu rakiju, pivo, škembiće, praseću glavu u kupusu... Jer, život je samo jedan, ne smemo ga protraćiti u modernim sterilizacijama već sa svojim prijateljima u kafanama koje će vam postati druga kuća. </p><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-1143877687910491874?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8702481040185977756.post-57249031619114235692010-03-08T16:59:00.003+01:002010-03-08T17:04:00.551+01:00<span style="font-weight: bold;">Nakon muke sa prethodnim serverom, preselismo se na Blogger, u nadi da će ovde biti mnogo bolje :)</span><br /><br><br /><span style="font-weight: bold;">Stare tekstove ćemo ubacivati polako, vremenom, i nosiće odgovarajuće oznake - da znate šta čitate ;)</span><br /><br><br /><span style="font-weight: bold;">I, šta da vam kažem?! Idemo lagano, kao i uvek, uz vas.</span><br /><br><br /><span style="font-weight: bold;">A vi, zna se, čitajte, komentarišite, budite uz nas! </span><br /><br><br /><br><br /><br><br /><span style="font-weight: bold;">Vaš odani (how pathetic) Blogjob.</span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/8702481040185977756-5724903161911423569?l=blogjob-again.blogspot.com' alt='' /></div>Blogjobhttp://www.blogger.com/profile/08182528733903691033noreply@blogger.com0